Goli otok

Goli otok

Goli otok (Golo ostrvo) ( izgovor), površine oko 4,7 km², nalazi se u zapadnom delu Republike Hrvatske, istočno od poluostrva Istra u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sv. Grgur i Prvić.

Samo ime već puno govori o izgledu ovog ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je vapnenačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičnih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.

Namena

Deo zatvorskog kompleksa

• Ostrvo je sve do novijih vremena bilo nenaseljeno. U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska je na Goli otok slala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.
• Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio zloglasni logor jugoslovenskih političkih zatvorenika, Tito vih neistomišljenika, pristalica staljinizma, kao i nacionalista, kao i veliki broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističe revolucije. Na Golom otoku je bio muški a na Svetom Grguru ženski logor. Jedan od komandanata logora bio je i kontraverzni Ante Raštegorac. Među logorašima je bio visok procenat Narodnih heroja, doskorašnjih ministara, predratnih komunista i ljudi od ugleda. Većina zgrada na ostrvu smestila se između uvale Mala Tetina i uvale Melna koje su postale nemi svedoci tužne prošlosti ostrva. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delikventi.
• Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.

Goli otok danas

Goli otok 1991.

Goli otok se danas posećuje od strane turista i pastira sa otoka Rab, koji ponekad dovezu ovce na ispašu.

Na Goli otok se može stići svakodnevno brodićima koji voze iz Punta, Krka i Baške. Cene se kreću od 200 do 400 hrvatskih kuna.

Literatura

• Korolija, B., Borović, I. 1966: Geology of the isles Grgur, Prvić and Goli otok. Bulletin Scientifique Yug. Acad. Zagreb, A / 2: 1-3.
• Kosić, I. 2009: Goli otok, najveći Titov konclogor. 2 izdanje.
• Markovski, V. 1984: Goli Otok - Island of Death. USA.
• Popović, M. 1991: Sećanja na logor Sveti Grgur. Symix graphics Beograd.
• Torkar, I.& Matej Bor 1984: Umiranje na obroke. Globus, Zagreb.
• Žilevski, D. 2005: Otok brez milosti, Rotis, Maribor.

Linkovi

1. www.goli-otok.hr (1)
2. www.goli-otok.com (2)
3. Sajt o Golom otoku (3)

Napomena:
Za izdradu ovog članka, korišćene su slike sa sajta goli-otok.com . Dozvolu vebmastera možete pogledati ovde.

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Goli otok