Goli otok

Izvor: Wikipedia
Goli otok

Goli otok (Golo ostrvo) (O ovom zvuku izgovor), površine oko 4,7 km², nalazi se u zapadnom delu Republike Hrvatske, istočno od poluostrva Istra u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sv. Grgur i Prvić.

Samo ime već puno govori o izgledu ovog ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je vapnenačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičnih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.

Kroz logor Goli otok je prošlo ukupno 16.101 zatočenika i zatočenica, a u njemu je izgubilo život 413 ljudi, usled raznih razloga.[1] Neki smatraju da je Jovo Kapičić, tadašnji pomoćnik šefa Udbe Aleksandra Rankovića, bio zadužen za Goli otok[2], dok drugi odbacuju te tvrdnje.[3]

Historija[uredi - уреди]

Deo zatvorskog kompleksa

Rana historija[uredi - уреди]

Ostrvo je sve do novijih vremena bilo nenaseljeno. U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska je na Goli otok slala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.

Zatvor od 1949. do 1956.[uredi - уреди]

Wikicitati „Goli otok je najmračnija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu. Goli otok je i nešto više, nešto gore i užasnije: neslućeno posrrtanje i neslućeno ponižavanje.[4]

Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio zatvor za pristalice staljinizma, kao i nacionalista, kao i veliki broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističe revolucije. Na Golom otoku je bio muški a na Svetom Grguru ženski zatvor.

Na Goli otok ljudi su upućivani bez suđenja, uručenim "rešenjem" sudije za prekršaje.[5] Bilo je omogućeno je da na osnovu zakona o prekršajima, politička policija može svakog da uhapsi, drži ga koliko hoće i muči kad hoće.[5]

Jedan od komandanata zatvora bio je i kontraverzni Ante Raštegorac. Među zatvorenicima je bio visok procenat Narodnih heroja, doskorašnjih ministara, predratnih komunista i ljudi od ugleda. Većina zgrada na ostrvu smestila se između uvale Mala Tetina i uvale Melna koje su postale nemi svedoci prošlosti ostrva. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delikventi.

Nakon 1988.[uredi - уреди]

Goli otok 1991.

Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.

Goli otok se danas posećuje od strane turista i pastira sa otoka Rab, koji ponekad dovezu ovce na ispašu.

Na Goli otok se može stići svakodnevno brodićima koji voze iz Punta, Krka i Baške. Cene se kreću od 200 do 400 hrvatskih kuna.

Literatura[uredi - уреди]

  • Korolija, B., Borović, I. 1966: Geology of the isles Grgur, Prvić and Goli otok. Bulletin Scientifique Yug. Acad. Zagreb, A / 2: 1-3.
  • Kosić, I. 2009: Goli otok, najveći Titov konclogor. 2 izdanje.
  • Markovski, V. 1984: Goli Otok - Island of Death. USA.
  • Popović, M. 1991: Sećanja na logor Sveti Grgur. Symix graphics Beograd.
  • Torkar, I.& Matej Bor 1984: Umiranje na obroke. Globus, Zagreb.
  • Žilevski, D. 2005: Otok brez milosti, Rotis, Maribor.

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]


Izabrani članak Članak Goli otok je odabran u kategoriju izabranih članaka.
Pozivamo vas da unaprijedite i potom predložite neki članak za izabrani.