Francisco Pizzaro

Izvor: Wikipedia
Fransisko Pizaro

Fransisko Pizaro (oko 1475.-26. jun 1541.) je bio španski konkvistador, osvajač Carstva Inka i osnivač grada Lime. Za otkup poslednjeg cara Inka Ataualpe tražio je sobu punu zlata i dve sobe srebra. Atahualpu je ubio, iako je Atahualpa platio taj ogroman otkup.

Odlazak u Novi svet[uredi - уреди]

Prema jednim izvorima je rođen 1471., a prema drugima 1475.-1478. Rođen je u Truhilju u Španiji. Bio je rođak Ernana Kortesa, osvajača Meksika. O njegovom detinjstvu se malo zna, ali izgleda da nije bio obrazovan, s obzirom da je bio nepismen. Kada je saznao za postojanje Novog sveta nalazio se u Sevilji. Otplovio je 1502. u Latinsku Ameriku, gde učestvuje u raznim španskim misijama i osvajanjima. Pratio je Vaska Nunjeza de Balbou 1513, kada je Balboa otkrio Pacifik prešavši Panamu. Podigli su naselje u Panami, gde se Pizaro naselio i postao stočar.

Ekspedicije u Južnu Ameriku[uredi - уреди]

Fransisko Pizaro

Na prvu ekspediciju u Južnu Ameriku 1522. krenuo je sa Paskvalom de Andagojom. Od urođenika je saznao za postojanje zemlje bogate zlatom, na reci Piru (to je bio Peru). Andagoja je osnovao ekspediciju i krenuo u potregu za ovim zemljama, međutim između Ekvadora i Kolumbije se teško razboleo, te je odlučio da se vrati. Po povratku, Andagoja je raširio priču o zlatnoj zemlji koju je nazvao (Eldorado). Pošto je prethodno Ernan Kortes uspeo u Meksiku, Pizaro je poverovao i odlučio da krene u osvajanje carstva Inka.

Još dok je bio u Panami, Pizaro se uortačio sa sveštenikom Hernandom de Lukom i vojnikom Dijegom de Almagrom. Njih trojica su odlučila da osvojene teritorije međusobno podele. Pizaro postaje komadant, Almagro je bio zadužen za snabdevanje hranom i oružjem, a de Luka je bio zadužen za finansije.

Pizarova putanja tokom osvajanja Perua (1531.-1533.)

Prva ekspedicija 1524.[uredi - уреди]

Prva ekspedicija je krenula iz Paname 13. septembra 1524. sa 80 ljudi i 4 konja. Dijego de Almagro je ostao da skuplja dodatne ljude i da ih još snabde, pa da se onda pridruži. Guverner Paname im je odobrio prvu istraživačku ekspediciju, koja se neuspešno završila. Doplovili su do Kolumbije, gde su naišli na prepreke u vidu lošeg vremena, nedostatka hrane i sukoba sa domorocima u kojima je Almagro izgubio jedno oko, te su odlučili da se vrate u Panamu.

Druga ekspedicija 1526.[uredi - уреди]

Dve godine nakon prve ekspedicije krenuli su na drugu ekspediciju. Imali su problema dok nisu dobili odobrenje guvernera Paname. Krenuli su sa dva broda, 160 ljudi i nekoliko konja. Došli su do reke San Huan mnogo južnije nego prvi put. Nakon dolaska u Kolumbiju razdvojili su se. Pizaro je ostao da ispita nove i pogibeljne močvarne teritorije obale Kolumbije, a Almagro se vratio u Panamu po pojačanja. Pizarov glavni kormilar Bartolomeo Ruiz nastavio je da plovi južnije i posle prelaska ekvatora našao je i zarobio domorodački splav, na kome je bilo mnogo tekstila,keramike i nekih zlatnih i srebrenih predmeta i dragulja.

Bartolomeo Ruiz je otplovio do Pizara. Zlato privlači pažnju Pizara i njegovih ljudi, koji su bili iscrpljeni bezbrojnim poteškoćama u Kolumbiji. Dolazi im Almagro sa snabdevanjem i novih 80 ljudi. Odlučili su da otplove do mesta gde je Bartolomeo Ruiz našao splav sa zlatnim predmetima. Na putu su imali problema sa jakim vetrovima i morskim strujama, ali došli su do Atakame na obali Ekvadora. Tu nailaze na domorodačko stanovništvo koje su pre toga Inke pokorile. Domoroci su bili ratoborni i mnogo brojniji, tako da Španci odlučuju da ostanu na brodu.

Trinaestorica slavnih[uredi - уреди]

Statua Fransiska Pizara u Truhilju. Španija

Odlučeno je da Pizaro sačeka na sigurnom mestu, na jednom ostrvu, a da se Almagro vrati po pojačanja u Panamu. Almagro je nosio zlato kao dokaz isplativosti ekspedicije, ali novi guverner Paname ne odobrava novu ekspediciju 1527., jer je ostao bez mnogo ljudi. Guverner Paname šalje dva broda pod komandom Huana Tafura da vrati Pizara i ostale u Panamu. Pizaro odbija da se vrati u Panamu, a svojim ljudima je povukao crtu na pesku i rekao da odaberu da li će ostati ili se vratiti u Panamu. Samo 13 ljudi je ostalo sa Pizarom. Tih 13 je prozvano "Trinaestorica slavnih".

Ernando de Luka je uspio nagovoriti guvernera da mu dade brod da vrati Pizara za 6 meseci i da potpuno odustanu od Perua. De Luka i Almagro su iskoristili tu priliku i pridružili se Pizaru. Odlučili su da slede preporuke Bartolomea Ruiza i krenuli su južnije, tako da su aprila 1528. došli do Tumba na obali Perua. Domoroci su ih gostoljubivo dočekali, a Pizarovi ljudi su tokom sledećeg dana mogli da razgledaju okolinu i da se uvere u neverovatno bogatstvo zemlje. Videli su zlatne i srebrne dekoracije na kući poglavice. Zlato je bilo vidljivo na više mesta.

Domoroci su bili gostljubivi, zvali su Špance "deca sunca", zbog oklopa. Španci su po prvi put videli lame. Konkistadori su imali prilike da vide bogatstvo zemlje, koju nameravaju osvojiti. Odlučili su da se vrate u Panamu da bi pripremili konačno osvajanje zemlje Inka. Pre toga krenuli su i južnije da bi istražili ima li što zanimljivog, tako da su došli do devetog stepena južne geografske širine.

Povratak u Španiju i razgovor sa španskim kraljem Karlom V 1529.[uredi - уреди]

Karlo V

Kad su se vratili u Panamu, novi guverner Paname nije odobrio treću ekspediciju, pa je Pizaro odlučio da traži odobrenje lično od kralja. Krenuo je u proleće 1528. iz Paname i stigao je u Sevilju tokom leta. Kralj Karlo V je bio u Toledu i primio je Pizara. Pizaro je kralju ispričao o zemlji bogatoj zlatom i srebrom, koju su istraživali njegovi ljudi, da bi širili carstvo Kastilje. Kralj je tada kretao na put u Italiju i obećao je da će podržati Pizarovo osvajanje Perua. Dok je kralj bio odsutan kraljica Izabela Portugalska je potpisala 1529. dokument , kojima daje Pizaru odobrenje da osvoji Peru. Pizaro je imenovan guvernerom nove zemlje i vicekraljem. Međutim kraljica je zahtevala da skupi najmanje 250 ljudi.

Pizaro je sa sobom poveo svoju braću. Krenuo je januara 1530. sa 180 ljudi i 27 konja prema Panami. Iz Paname je krenuo u treću i konačnu ekspediciju, u osvajanje Perua 27. decembra 1530.

Osvajanje Perua 1532.[uredi - уреди]

Tokom 1532. iskrcao se blizu Ekvadora, gde je prikupio zlata, srebra i dragog kamenja i poslao ga u Panamu Almagru, koji je skupljao nove ljude. Tu je imao sukob sa domorocima Punjanima, u kome je poginulo tri Španca i 400 domorodaca. Kada su došli do Tumba, gde su prethodno bili gostoljubivi domoroci, našli su da je zlatno mesto uništeno i razoreno u napadu Punjana.

Pizaro odlučuje da krene u unutrašnjost Perua. Uspostavljaju prvo špansko naselje u Peru. Konkistador Ernando de Soto je odatle krenuo u dalja istraživanja, pa se vratio od Inka sa pozivom da se sretnu sa Špancima.

Za Atahualpu je tražio punu sobu zlata[uredi - уреди]

Pizaro u bici kod Kahamarka 16. novembra 1532.

Poglavica Inka Ataualpa odmarao se u severnom Peruu, blizu Kahamarke u obližnjim termalnim banjama. Pizaro je došao sa 180 vojnika i 27 konja na sastanak sa Ataualpom. Ataualpa zabranjuje Špancima boravak u njegovoj zemlji, pa je Pizaro napao Ataualpinu vojsku 16. novembra 1532. u bici kod Kahamarka. Španci su pobedili, a Pizaro je pobio 12 Ataualpinih gardista.

Zatvorio je Ataualpu i tražio je veliki otkup. Ataualpa je ispunio obećanje i jedna soba je napunjena zlatom, a dve sa srebrom da bi on bio oslobođen. Pizaro je obećao da će pustiti Ataualpu, kada ovaj napuni sobe zlatom i srebrom. Pizaro je prekršio reč, pa je osudio Ataualpu za ubistvo brata i napad na Pizarove ljude. Ataualpa je ubijen 29. avgusta 1533.

Osnivanje Lime i Pizarova smrt[uredi - уреди]

Pizaro zauzima Kusko 1533., a španskom kralju Karlu V piše da je to najveći i najfiniji grad u celom novom svetu i da bi građevine Kuskoa bile smatrane istaknutim čak i u Španiji . Pizaro je u Mantaro dolini uspostavio španski glavni grad Perua 1534. Pošto je glavni grad bio daleko od mora Pizaro je osnovao Limu na peruanskoj obali 18. januara 1535. Osnivanje Lime je smatrao jednom od najvažnijih stvari u životu.

Inke su pokušale da povrate Kusko, ali porazio ih je Almagro. Između Almagra i Pizara izbio je sukob oko granica njihovih jurisdikcija. Dolazi do sukoba Pizarove braće i Almagra, koja završava 1538. porazom i ubojstvom Almagra. Almagrovi sledbenici organizirali su urotu, koja je završila uspešnim atentatom na Pizara u njegovoj palači u Limi 26. juna 1541.

Iza Pizara su ostala deca melezi. Pizaro je bio oženjen Atahualpinom ćerkom i unukom Huana Kapaka.

Sličnosti između Pizara i Kortesa[uredi - уреди]

Pizarova i Kortesova osvajanja bila su slična po stilu. Pizaro je u sukobu sa Inkama imao jako malo vojnika. Mnogi Peruanci ga smatraju kriminalcem, jer je naredio da se Ataualpa ubije, iako je poglavica platio otkup napunivši jednu sobu zlatom, a dve srebrom. Smatra se da je vrednost otkupa u današnjem novcu oko 2,5 milijarde dolara.