Flopi disk

Izvor: Wikipedia
Flopi disk
Drive ubt 0031.jpeg
Unutrašnjost flopi uređaja
Datum: 1969
Izumitelj: IBM na čelu sa David Nobleom
Spaja se na:
  • Matičnu ploču preko Flopi kontrolera
Poznati proizvođači:


Flopi disk ili flopi disketa (FDD) je uređaj za čuvanje podataka koji je bio glavni prenosivi uređaj do pojave CD-a, kasnije i DVD uređaja i medija. Skoro 20 godina flopi disk je vladao računarskim svetom i bio glavni prenosnik podataka među računarima. Danas se manje koristi zbog mnogo većih i bržih CD i DVD medija te USB fleš stikova, ali flopi disk još uvek nije potpuno iščeznuo i još se koristi za neke manje stvari kao što su drajveri za monitor i start-up diskete.

Flopi disk se može izmenjivati između pogonskih mehanizama. Pogonski mehanizam za takve diskove ugrađen je u računare, a diskovi se mogu jednostavno vaditi i umetati u računare i prenositi iz računara u računar.

Danas su u upotrebi diskovi veličine 3,5 inča (1 inč=25,4 mm).

Način rada[uredi - уреди]

1. Zaštita za pisanje
2. Glava
3. Zatvarač
4. Plastično kućište
5. Papirni obruč
6. Magnetni disk
7. Sektor diska

Danas skoro svaki računar ima uređaj za čitanje flopi diskova (FDD). Unutar flopi diska se nalazi kružni deo metalne plastike na koji se zapisuju i čitaju podaci pomoću flopi uređaja (FDD). Flopi disk je sličan audio kaseti, ali zapisivanje podataka se vrši kao kod hard diska gdje se podaci zapisuju u stazama i sektorima. Disk je smešten u košuljicu koja ga štiti od oštećenja. Unutrašnjost košuljice presvučena je posebnom tvari koja štiti disk od trenja koje nastaje u dodiru s košuljicom. Unutar FDD-a se nalaze glave za čitanje, pisanje i brisanje podataka. Također postoji i motor koji pomera te glave, dok motor i sve ostale stvari kontroliše elektronika koja se nalazi unutar FDD-a.

Flopi disk se kao i ostali magnetni diskovi sastoji od glava (heads), cilindara (cylinders) i sektora (sectors). Glava flopi diska je zapravo jedna njezina strana, cilindar je jedna kružnica oko središta koja se nalazi na jednoj glavi, a cilindri su podeljeni na sektore. Na klasičnom flopi disku od 1.44 MB nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18 sektora, svaki od po 512 bajta.

Istorija[uredi - уреди]

Najraniji flopi diskovi izumljeni su u kasnim 60-im, a imali su prečnik od 8 inča (200 mm). Komercijalno su postali dostupni 1971. godine. Flopi diskove i asocirane drajvove su proizvodili i poboljšavali IBM (tvrtka koja je izumila flopije), Memorex, Shugart Associates i Borough Corporations. Termin flopi disk se pojavio već 1970., i mada je IBM 1973. prezentovao svoju kreaciju kao "type 1 diskette" industrija je nastavila da koristi termine "flopi disk" i "flopi".

1976. Stugart Associates prezentovao je prvi 5¼-inčni FDD. 1978. bilo je preko 10 proizvođača ovakvih FDD-ova. 5¼-inčni format je zamenio 8-inčni format za većinu aplikacija. 1984. IBM je napravio dual-sided flopi disk kapaciteta 1.2 MB, zajedno sa AT modelom. 1988. je pak napravio drajv za 2.88 MB "DSES" flopije; nažalost, bilo je reč o komercijalnom promašaju.

Pošto su tokom 80-tih postala jasna ograničenja 5¼-inčnog formata (koji je fizički bio prevelik), pri kraju te decenije 5¼-inčni flopi diskovi zamenjeni su 3½-inčnim flopi diskovima. Sredinom 90-ih 5¼-inčni flopi diskovi su posve nestali dok su 3½-inčni postali dominantni. Prednosti 3½-inčnih flopi diskova bile su njihova manja veličina i plastična kutija koja im je davala veću zaštitu od nečistoće i oštećenja.

Više od dve decenije, flopi disk je bio primarni eksterni uređaj na kojeg su se spremali podaci. Većina računarskih okruženja prije 90-ih nisu bila umrežena i flopi disk je bio primarni način za transfer podataka između računara. Zbog pomenutog faktora slika flopi diska postala je metafora za spremanje fajlova, jer se simbol flopi diska još uvek koristi u korisničkom interfejsu većine softvera kao element koji označava spremanje fajla.

Zanimljivosti[uredi - уреди]

  • Kod Atari ST indikacijsko svetlo na disketnim jedinicama bilo je moguće kotrolisati s programom, i ovo su koristile računarske igre, kao na primer Lemmings.
  • Kod disketnih jedinica Commodore 1541 i 1571 bilo je moguće programski upravljati s pozicijom glave za čitanje/pisanje, te su mnogi demo programi koristili ovu funciju tako što su slali glavu različitim brzinama prema nultoj traci (traka u kojem se zaustavljala glava) i tako su se stvarale vibracije kojima su se proizvodili razni zvučni efekti ili muzika.
Veličina diska Godina Zapremina
8-inčna 1971 80 kB
8-inčna 1973 256 kB
8-inčna 1974 800 kB
8-inčna dvostrana 1975 1MB
5¼-inčna 1976 110 kB
5¼-inčna DD 1978 360 kB
5¼-inčna QD 1984 1.2 MB
3-inčna 1984? 320 kB
3½-inčna 1984 720 kB
3½-inčna HD 1987 1.44 MB


Hardverski dijelovi računara

Unutrašnji dijelovi:
Osnovni dijelovi: matična ploča | procesor | RAM memorija | grafička kartica | zvučna kartica | modem | mrežna kartica | napojna jedinica
Uređaji za pohranjivanje podataka: hard disk | DVD čitač/pisač | CD čitač/pisač | flopi disk | zip uređaj | USB flash stick

Ulazno/Izlazni uređaji:
Ulazni uređaji: miš | tastatura | skener | web kamera | gamepad | džojstik | mikrofon
Izlazni uređaji: monitor (CRT/LCD) | Printer (laserski/tintni) | ploter | projektor | zvučnici