Arnold Gehlen

Izvor: Wikipedia

Arnold Gehlen (1904 - 1974) bio je nemački filozof uključujući i filozofiju kulture, imao je fazu filozofije egzistencije i idealizma. Pored toga bio je i antropolog, sociolog, psiholog i teoretičar umetnosti. Malo je studirao i biologiju i fiziku.

Od 1. maja 1933. godine , zajedno sa ostalima (Hajdeger, Šmit) postaje član Nacionalno-socijalističke Nemačke Radničke Partije. 1933-34 radio je na projektu filozofija nacional socijalizma. Godina 1942. izabran je za predsednika Nemačkog društva filozofa. Već sledeće godine 1943. je moblisan kao SS oficir. Iako se nosio mišlju nacional-socijalizma već 1935.godine odustao je od nje jer je shvatio kuda vodi rasizam i biologizam.

Ghelen je biio klasični nemački konzervativac i za njega misao reda i poretka bilo nešto što mu je najviše odgovaralo. Problem nemačkih konzervativaca za vreme Hitlera bila je oskudna ponuda. Oni su bili ili uz Hitlera, zato što su smatrali da je bolji od liberala i komunista ili protiv njega, pa su bili marginalizovani. Oni koji su bili uz njega kasnije su se masovno razočaravali. Međutim, oni su shvatali razliku između režima i države tako da su i dalje bili lojalni, jer su shvatali da je bi biti protiv nacional-socijalizma ravno biti protiv države, tako da su po pravilu ostajali tu do kraja.

Rasizam je bilo nešto što je njemu bilo strano. Bio je doživotan prijatelj sa Teodorom Adornom koji je bio Jevrejin.

Izabrana djela[uredi - уреди]

  • Der Mensch. Seine Natur und seine Stellung in der Welt. (1940) (prevedeno na engleski kao "Man, his nature and place in the world")
  • Urmensch und Spätkultur. Philosophische Ergebnisse und Aussagen. (1956)
  • Die Seele im technischen Zeitalter. (1957) (prevedeno na engleski "Man in the age of technology")
  • Moral und Hypermoral. Eine pluralistische Ethik. (1969)