Armand Fallières

Izvor: Wikipedia
Arman Faler
Armand Fallières
Biografija

Kleman Arman Faler (fr. Clément Armand Fallières; 6. novembar 1841 – 22. jun 1931) je bio francuski političar i predsednik Francuske od 1906. do 1913.

Rođen je u Mezinu u departmanu Lot i Garona, Francuska. Studirao je pravo i radio advokat u Neraku, započevši političku karijeru kao opštinski odbornik (1868), a kasnije gradonačelnik (1871), i odbornik u skupštini departmana Lot i Garona (1871). Bio je žestoki republikanac, pa je izgubio poziciju u maju 1873, nakon pada Tjera, ali je u februaru 1876. izabran za odbornika u Neraku. U skupštini je bio kao republikanski levičar, potpisao je protest od 18. maja 1877, i bio reizabran pet meseci kasnije.

On je 1880. postao državni podsekretar u ministarstvu unutrašnjih poslova pod ministrom Žilom Ferijem (maj 1880. do novembra 1881). Od 7. avgusta 1882. do 20. februara 1883. je bio ministar unutrašnjih poslova, a tokom mesec dana (od 29. januara 1883) je bio i premijer. Njegova vlada je morala da se suoči sa pitanjem proterivanja pretendenata na francuski tron u vezi sa proklamacijom Žeroma Napoleona Bonaparte iz januara 1883. Faler nije bio u stanju da se suoči sa pritiscima opozicije, i dao je ostavku kad je Senat odbacio njegov projekat. Narednog novembra ga je Žil Feri postavio za ministra javnog obrazovanja, i sproveo je razne reforme u školskom sistemu.

Dao je ostavku u martu 1885. Dve godine kasnije je postao ministar unutrašnjih poslova u vladi Morisa Ruvijea. Zatim je promenio resor i postao ministar pravde. Na poziciju ministra unutrašnjih poslova se vratio u februaru 1889, a konačno ponovo bio na čelu ministarstva pravde od marta 1890 do februara 1892. U junu 1890. je sa 417 glasova za i 23 glasa protiv izabran u senat kao predstavnik svog departmana (Lot i Garona). U senatu se nije mešao u međupartijske razmirice, ali je zadržavao svoj uticaj među republikancima.

U martu 1899. je izabran za predsednika senata, i zadržao je tu poziciju do januara 1906, kada je izabran od strane saveza levičarskih grupa iz oba doma kao kandidat za predsednika republike. Izbore je dobio u prvom krugu sa 499 glasova protiv 371 glasa za njegovog protivnika Pola Dumera. Faler je bio žestoki protivnik smrtne kazne i pomilovao je mnoge zatvorenike osuđene na smrt.

Reference[uredi - уреди]