Arditi del Popolo

Izvor: Wikipedia
Simbol ardita, sjekira koja uništava fascio

Arditi del Popolo (narodna milicija, narodna brigada) je bila militantna italijanska anti-fašistička grupa osnovana juna 1921. sa ciljem borbe protiv Musolinijeve Nacionalne fašističke partije (PNF) i nasilja koje su protovodile paravojne formacije "crnokošuljaša" (squadrista). Sastav Arditi del Popolo je bio šarolik. Učestvovali su anarhisti, sindikalisti, socijalisti, komunisti, republikanci, pređašnji vojni oficiri, itd. Osnivači su bili Mingrino, Argo Secondari, Guido Picelli, Gino Lucetti, itd. Gino je probao da izvrši atentat na Musolinija 11.septembra 1926. Arditi del Popolo su ljudi koji su se, na poticaj anarhiste Arga Secondarija, odvojili od Ardita, paravojne formacije Gabrielea d'Annunizija koja je 1919. stvorila kratkotrajnu državu u Rijeci. Levičarska paravojna organizacija Formazioni di difesa proletaria (Proleterske odbrambene formacije) su se takođe priključile, tako da su Arditi del Popolo leta 1921. imali oko 20.000 članova. Sekcija u Laziju je bila najveća sa 3300 članova, a sekcija u Toskani je imala 3000 članova.

Problemi sa prodržavnim komunistima[uredi - уреди]

Socijalistička partija Italije (PSI) i Komunistička partija Italije (PCI) nisu podržavale Arditi del Popolo. "Avanti", glasilo PSI, je takođe kritikovao ovu grupaciju nakon demonstracija u Rimu jula 1921. U julu je, pak, ruski boljševički vođa Lenjin napisao u Pravdi članak u korist Ardita gde je takođe kritikovao tendencije u PCI. Avgusta 1921 PSI je potpisao mirovni pakt sa Nacionalnom fašističkom partijom dok je vodeći sindikat Italijanska generalna konfederacija rada (CGL) zajedno sa PSI odbio da zvanično prizna anti-fašističku miliciju. PCI je, pak, naredio svojim članovima da napuste Arditi del Popolo i probali su da sami organizuju paravojne formacije zvane Komunistički odredi akcije (Squadre comuniste d'azione), ali su njihove akcije bile beznačajne i zadržali su nenasilnu, legalističku strategiju.

Takve tendencije u PCI su kritikovali marksistički filozof Antonio Gramsci kao i mnogi komunistički aktivisti koji su podržavali Ardite. Oktobra 1921, kominterna je kritikovala sektašku politiku PCI koja je pretila disciplinskim merama svojim članovima koji podržavaju Ardite.

Akcija[uredi - уреди]

Prva zajednička akcija ove grupacije je bila 19.jula 1921, kada su napali fašistički sastanak u Piombinu. Kada je kraljevska policija probala da zaštiti fašiste, pokušaj im je propao. ADP su držali ulice sve dok nije pristigao još veći broj policajaca tako da su morali da se povuku.

U Sarzana|Sarzani, otišli su da pomognu lokalnom stanovništvu da uhvate jednog od najbitnijih fašističkih vođa Renata Ticcija. Kada je 500 fašista probalo da pomogne Ticci-ju, ADP je uspeo da ih otera van grada i pri tome je ubijeno 20 fašista.

Nakon toga je počela pomenuta izdaja socijalističke i komunističke partije i nekih sindikata tako da se broj članova Ardita smanjio na oko 6000. Nakon uspele podele antifašističke borbe, fašisti su počeli da napadaju i te socijaliste koji su potpisali mirovni pakt sa njima. Ubrzo je još jedan štrajk radnika u gradu Livorno pokazao da je borba propala jer se samo 2000 ljudi suprotstavilo fašistima.

Mnogi Arditi su se kasnije priključili Internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu 1936-1939. Njihovo ime je korišćeno i od strane pripadnika otpora tokom Drugog svetskog rata. Komunisti Antonello Trombadori i Luigi Longo su stvorili organizaciju sa istim imenom 25.jula 1943.

Bibliografija[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]