Азбресница

Izvor: Wikipedia
Азбресница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Општина Мерошина
Становништво
Становништво (2011) 853
Положај
Координате 43°21′16″N 21°41′28″E / 43.354333, 21.691
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 312 m
Азбресница na karti Србије
Азбресница
Азбресница
Азбресница (Србије)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 21′ 16" СГШ, 21° 41′ 28" ИГД

Азбресница је насеље у Србији у општини Мерошина у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 853 становника (према попису из 1991. било је 965 становника).

Демографија[uredi - уреди]

У насељу Азбресница живи 682 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,1 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 248 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1277 [1]
1953. 1340
1961. 1305
1971. 1102
1981. 1044
1991. 965 950
2002. 889 853


Порекло насеља[uredi - уреди]

Азбресница је старо село и помиње се још у турским тефтерима. Име Азбресница датира из давних времена. У Топлици су постојале две Бреснице, обе под Јастрепцом. Да би се оне некако одвојиле и разликовале, овој Бресници под Малим Јастрепцом дат је додатак Аз, прво слово у старословенској азбуци, како би се она разликовала као прва у поретку јављања ова два села са истим именом и на истој територији.

Изнад овог села налазе се рушевине једног старог града, који је припадао заштитном појасу старог Ниша (Наисусу). Цар Јустинијан обновио је 7 старих и подигао 32 нова града и тако обезбедио Ниш од упада других војски. У том византијском граду постојала је и хришћанска црква, чије се рушевине и остаци и данас виде. Изнад села познато је место Маркова греда, а људи су запамтили и Богородичин покров.

Црква у Азбресници постојала је још пре борбе на Косову, али су је Турци спалили приликом првог упада у ове крајеве. Према неким ископинама рачуна се да је црква била дуга око 10 метара а широка упола мање. После Акерманске конвенције 1826. године, која је дошла као резултат упорног и успешног руског притиска на ослабљену турску Порту да олакша живот поробљеним Србима, Турци су издали познати Махмуд-Ханов хатишериф 1830.године по коме су Србима биле допуштене извесне олакшице за градњу њихових храмова. Тада је обновљена и црква у Азбресници, али су је Турци поново спалили 1877.године, приликом свог последњег повлачења из ових крајева.

Затим је црква поново обновљена. Око цркве постојало је старо гробље, чији се трагови и данас налазе на путу који пролази кроз ово село. На месту садашње цркве налазиле су се њиве којима су те рушевине биле прекривене. Тек када су сељаци окопавали своје њиве, наишли су на ове рушевине. И тако обновљена црква била је од старог и слабог материјала. Убрзо је дотрајала, па је по наређењу епископа нишког Никанора затворена 1900.године. Врата цркве запечатио је месни поп Риста. Нова црква саграђена је у времену од 1901. до 1903.године са 35 метара високим црквеним звоном.

Школство и просвета[uredi - уреди]

Школство и просвета нису били много развијени ни у доба када су ови крајеви били ослобођени од Турака. Основна школа у Азбресници основана је 1912.године. Школа је тада имала четири разреда. Први учитељ био је Лазар Ђуровић, пореклом Херцеговац. Нова школска зграда подигнута је тек после првог светског рата и прва учитељица била је Наталија Илић.

Прве борбе са бугарима[uredi - уреди]

Бугари су у село похватали више сељака и стрељали их. Једне су одвели на сеоско гробље и тамо их побили. Затим су похапсили доста сељака из Азбреснице и интернирали их на ропски принудни рад у Бугарску и тамо су многи од њих оставили своје кости.

Азбресничка општина[uredi - уреди]

Први председник ове општине после рата био је Недељко Спасић из Азбреснице, затим, од 1923. па до 1926.године Десимир Јевтић из истог села. Станоје Андрејић, ратник са солунског фронта и носилац "Карађорђеве звезде" био је изабран за председника ове општине 1926.године, али он није издржао цео мандат и онда га је заменио Сава Блажић из Азбреснице. Од 1934.године председник је био Никола Миленковић а од 1936.године Јован Станисављевић. Азбресничка општина је бројила 2263 становника, 322 домова и заузимала је површину од 4202 хектара.

Крајем 1970.године је обновљен фудбалски клуб Борац који постоји и данас. Од 1972.године пуштена је аутобуска линија Ниш-Азбресница која функционише и данас и има више од 5 полазака. Крајем 80-тих и почетком 90-тих пуштена је телефонска линија. Данас ово село броји око 853 становника и 248 домаћинстава који се претежно баве пољопривредом. Основна школа "Јастребачки партизани" у Азбресници функционише као истурено одељење централне школе у Мерошини. Школа је осморазредна и броји 97 ученика. Од 2007.године настава се изводи у новој згради са централним грејањем у учионицама са новим школским намештајем. Ове године је и завршена обнова цркве Свети Теодор. Поред бројних икона, у цркви се налази и фреска Тајна вечера која је непроцењиве вредности. Свештеник овог села Слободан Станковић. Село поседује вртић и амбуланту. Председник села је Горан Ђорђевић.

Референце[uredi - уреди]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]


Naseljena mesta opštine Merošina

Azbresnica • Aleksandrovo • Arbanasce • Balajnac • Baličevac • Batušinac • Biljeg • Brest • Bučić • Gornja Rasovača • Gradište • Devča • Dešilovo • Donja Rasovača • Dudulajce • Jovanovac • Jug Bogdanovac • Kovanluk • Kostadinovac • Krajkovac • Lepaja • Merošina • Mramorsko Brdo • Oblačina • Padina • Rožina • Čubura