Лаковерност
Лаковерна је она особа, коју је лако обманути или преварити.[1][2] Кованица лаковерност, довољно добро осликава на шта се односи,тако да дефиниција скоро није ни потребна. Кључни појмови за одређивање појма лаковерности су обманути и преварити. Обмањивање је заваравање лажном појавом или изјавом. Превара је исто то, само вуче другачије корене. Реч превара је настала у 14. веку. Лако је преварити сваку особу која одбија да мисли, да размисли у шта се упушта, шта пропушта, која једноставно не мисли. Превара је људска иновација. Мишљење је оно што нас дефинише, ми јесмо оно што и како мислимо.Онога тренутка када се одрекнемо тога престајемо да будемо ми, постајемо нешто чиме други управљају. Лаковерност је позната и од раније. Још је Phineas Taylor Barnum (1810-1891) амерички шоумен, забављач, власник циркуса и музеја фрикова, бизнисмен био познат као први showbiz millionaire, промовишући на својим представама hoax-ove. Ништа мање није познат,ни по својој изреци: There's a sucker born every minute.
Пример лаковерности код људи[uredi | uredi kod]
Вода је опасна... Један клинац је изузетно употребио своје знање, машту како би створио илузију, да је вода опасна. И наводећи аргументе за своју тврдњу, ништа није слагао. Стварно може изазвати претерано знојење и повраћање, главни је састојак киселих киша, може изазвати јаке опекотине у гасовитом стању, удисање воде изазива смрт (дављење), доприноси ерозији, смањује ефикасност аутомобилских кочница и налази се у туморима код неизлечиво оболелих. Вешто је употребио латински назив dihydrogen monoxide (два атома водoника и један кисеоника) и најобичнију воду је представио као хемикалију апокалипсу. Још је занимљивије да је 43 од 50 људи дало подршку да се “опасна” хемикалија забрани. Шесторо је било индиферентно, а само једна особа(2%узорка)је знала о чему се ради. Ово се догодило у USA. Но глобализација je у модерне медијске технике ту исту поводљивост и лаковерност донелa у куће и мозгове народних маса широм планете. Слични резултати би се вероватно поновили у било којој средње развијеној земљи. Само је једна особа размислила о dihydrogen monoxide, а то је вероватно био професор тог клинца. Намеће се питање, зашто смо постали тако лаковерни, и зашто одбијамо да мислимо својом главом.
Коришћење лаковерности[uredi | uredi kod]
Људи се користе лаковерносћу да би стекли неке практичне предности и остварили неке опипљиве цилљеве, да би дошли до новца, задовољства, положаја, утицаја и моћи.
Лечење лаковерности[uredi | uredi kod]
Да би се излечичи од лаковерности, морамо констатовати да она постоји.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Greenspan 2009: str. 2–3
- ↑ Sofronoff, Dark & Stone 2011
Литература[uredi | uredi kod]
- Goepp, Philip H.; Kay, Mairé Weir (June 1984), Gove, Philip B., ur., Merriam-Webster's Dictionary of Synonyms: A Dictionary of Discriminated Synonyms with Antonyms and Analogous and Contrasted Words, Springfield, Massachusetts: Merriam-Webster, ISBN 0-87779-341-7
- Greenspan, Stephen (2009), Annals of gullibility: why we get duped and how to avoid it, Praeger Publishers, ISBN 978-0-313-36216-3
- Jewell, Elizabeth, ur. (2006), Pocket Oxford Dictionary & Thesaurus (2nd American izd.), New York City: Oxford University Press US, ISBN 0-19-530715-1
- Johnson, Samuel (1797), A Dictionary of the English Language (11th izd.), Edinburgh: Brown, Ross, and Symington
- Johnson, Samuel; Hamilton, Joseph (1804), Johnson's Dictionary of the English language, in miniature (1st American, from the 14th English izd.), Boston, Massachusetts: W. P. and L. Blake
- Mencken, Henry Louis; McDavid, Raven Ioor (1963), The American language: an inquiry into the development of English in the United States, 1, New York City: Alfred A. Knopf
- Nuttall, Anthony David (1995), „Gulliver among the horses”, Rawson, Claude Julien, Jonathan Swift: A collection of critical essays, [Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall, pp. 264–279. Reprinted from Nuttall, Anthony David (1988), „Gulliver among the Horses”, The Yearbook of English Studies 18: 51–67, JSTOR 3508189
- Sofronoff, Kate; Dark, Elizabeth; Stone, Valerie (23 March 2011), „Social vulnerability and bullying in children with Asperger syndrome”, Autism, DOI:10.1177/1362361310365070, arhivirano iz originala na datum 2011-07-07, pristupljeno 2014-05-20
- Webster, Noah (1817), A dictionary of the English language: compiled for the use of common schools in the United States, Hartford, Connecticut: George Goodwin & Sons
- Webster, Noah; Walker, John (1830), American dictionary of the English language: exhibiting the origin, orthography, pronunciation, and definitions of words (3rd izd.), New York City: S. Converse
- Yamagishi, Toshio; Kikuchi, Masako; Kosugi, Motoko (April 1999), „Trust, gullibility, and social intelligence”, Asian Journal of Social Psychology 2 (1): 145–161, DOI:10.1111/1467-839X.00030, arhivirano iz originala na datum 2011-07-21, pristupljeno 3 April 2011
- Greenspan, Stephen; Loughlin, Gail; Black, Rhonda S. (2001), „Credulity and gullibility in people with developmental disorders: A framework for future research”, International Review of Research in Mental Retardation 24: 101–135
- Rotter, Julian B. (January 1980), „Interpersonal trust, trustworthiness, and gullibility”, American Psychologist 25 (1): 1–7, DOI:10.1037/0003-066X.35.1.1