Лаковерност

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Лаковерна је она особа, коју је лако обманути или преварити.[1][2] Кованица лаковерност, довољно добро осликава на шта се односи,тако да дефиниција скоро није ни потребна. Кључни појмови за одређивање појма лаковерности су обманути и преварити. Обмањивање је заваравање лажном појавом или изјавом. Превара је исто то, само вуче другачије корене. Реч превара је настала у 14. веку. Лако је преварити сваку особу која одбија да мисли, да размисли у шта се упушта, шта пропушта, која једноставно не мисли. Превара је људска иновација. Мишљење је оно што нас дефинише, ми јесмо оно што и како мислимо.Онога тренутка када се одрекнемо тога престајемо да будемо ми, постајемо нешто чиме други управљају. Лаковерност је позната и од раније. Још је Phineas Taylor Barnum (1810-1891) амерички шоумен, забављач, власник циркуса и музеја фрикова, бизнисмен био познат као први showbiz millionaire, промовишући на својим представама hoax-ove. Ништа мање није познат,ни по својој изреци: There's a sucker born every minute.

Пример лаковерности код људи[uredi | uredi kod]

Вода је опасна... Један клинац је изузетно употребио своје знање, машту како би створио илузију, да је вода опасна. И наводећи аргументе за своју тврдњу, ништа није слагао. Стварно може изазвати претерано знојење и повраћање, главни је састојак киселих киша, може изазвати јаке опекотине у гасовитом стању, удисање воде изазива смрт (дављење), доприноси ерозији, смањује ефикасност аутомобилских кочница и налази се у туморима код неизлечиво оболелих. Вешто је употребио латински назив dihydrogen monoxide (два атома водoника и један кисеоника) и најобичнију воду је представио као хемикалију апокалипсу. Још је занимљивије да је 43 од 50 људи дало подршку да се “опасна” хемикалија забрани. Шесторо је било индиферентно, а само једна особа(2%узорка)је знала о чему се ради. Ово се догодило у USA. Но глобализација je у модерне медијске технике ту исту поводљивост и лаковерност донелa у куће и мозгове народних маса широм планете. Слични резултати би се вероватно поновили у било којој средње развијеној земљи. Само је једна особа размислила о dihydrogen monoxide, а то је вероватно био професор тог клинца. Намеће се питање, зашто смо постали тако лаковерни, и зашто одбијамо да мислимо својом главом.

Коришћење лаковерности[uredi | uredi kod]

Људи се користе лаковерносћу да би стекли неке практичне предности и остварили неке опипљиве цилљеве, да би дошли до новца, задовољства, положаја, утицаја и моћи.

Лечење лаковерности[uredi | uredi kod]

Да би се излечичи од лаковерности, морамо констатовати да она постоји.

Референце[uredi | uredi kod]

Литература[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]