Šamanijada (roman)
„Šamanijada“ je srpski roman spekulativne fikcije i fantastike čija se radnja odvija u Gornjem paleolitu pre oko 40.000 godina, između Neandertalaca i modernih ljudi. Autor je beogradski pisac Slobodan Škerović.
Zbog filozofskog naboja, kao i stohastičkog i mističkog proznog postupka koji podrazumeva podešavanje čitaočeve svesti, roman je ocenjen i kao sam po sebi „šamanski“, u određenom dijalogu sa budizmom i učenjem Karlosa Kastanede. Objavljen je kao 59. knjiga u ediciji „Znak Sagite“ 2012. godine.
Pre četrdeset milenijuma, dečak-Neandertalac Mali Okarinaš suočava se sa drugačijom vrstom ljudi, „Mršavcima“ (Kromanjonci, Homo sapiens sapiens), koji su u odnosu na Neandertalce neosvešćeni i kojima vladaju entiteti zvani „Grabljivci“.
Sledi mističko šamansko putovanje da se nađe poreklo „greške“ od koje je počeo čovekov pad...
Pesnik Miroljub Todorović, osnivač signalističkog pokreta, navodi: „U Šamanijadi, i sa njom, Škerović postaje neka vrsta signalističkog Džojsa/Moloha koji se maestralno poigrava jezikom i slikom, fantastičkom i mitotvoračkom zbiljom, ekspresijom i unutarnjim psihogenim tokovima“.[1]
Prozaista Adrijan Sarajlija u recenziji navodi: „Od kakve supstance se, zapravo, sastoji filozofsko jezgro ovog kapitalnog dela: pa, jasno je – od pogleda na sve dublji jaz koji brzi napredak nauke ostavlja prema njenim tumačima (futurolozima, piscima i kontekstualistima opšte prakse). (...) Škerović im se podsmeva, on elegantno razbija okvir i na taj način otvara novu perspektivu. Istovremeno, na jednom sasvim drugom nivou, ovo delo ostvaruje i duboki pogled u kolektivno nesvesno, imamentan vrhunskim piscima naučne fantastike“.[2]
Pisac i kritičar Zoran Stefanović, u uredničkom prikazu „Širokim onostazama“ piše: „Škerović nije gospodin-čovek, već neretko demon, a u Šamanijadi nam otvoreno radi znatno stravičniju stvar. Priča nam o čovečanstvu kakvim ga gledamo, ali nedozreli odbijamo da vidimo. Ova pripovest izmešta spoznaju i viđenje na ravan gde je duh vrste ili pojedinca bukvalna fizička sila. Tamo gde naša duhovna sakatost unazađuje Svemir. (...) Šamanijada nam, dakle, priča o duhovnom razrastanju, pa i o njegovoj (ne)mogućnosti. Zaziva Budu, Kastanedu, Junga i Hokinga, naporedo spliće najnovija sa najstarijim znanjima o svemiru.“[3]
Književni kritičar Blica, Slobodan Ivkov, piše: „Delo pred nama bi možda moglo da bude prepoznatljiv obrazac romana nekog pripadnika signalističkog umetničkog pokreta! (...) Ovu zavodljivu konfuziju, autentični signalistički prozni brejnstorming, najsrdačnije preporučujem kao nesporno novo čitalačko iskustvo“.[4]
Pisac i kritičar Ilija Bakić u recenziji „Novi prozni horizonti“ navodi: „Pasaži zapažanja, promišljanja i izvođenja zaključaka na osnovu njih (ponekad i kontradiktornih prema nekim prethodnim), mada ne podležu pravilima pripovednih tehnika, uspevaju da drže pažnju svojom intrigantnom logikom, na momente potpuno izmeštenom iz vremena i prostora u kojima čitalac živi. U tome, u toj sposobnosti građenja drugih/drugačijih a potpuno uverljivih vizura nesporni je ’šamanizam’ ove knjige. U konačnom sagledavanju, ovo delo otkriva se kao višestruki eksperiment; na formalnim nivoima pripovedanja ali i suštinskim nivoima same spoznaje sadržaja“.[5]
- ↑ Todorović, Miroljub. Šamanijada, citat sa korica prvog izdanja, 2012.
- ↑ Sarajlija, Adrijan. „Na ratnoj stazi“ Arhivirano 2013-09-03 na Wayback Machine-u, recenzija na sajtu „Everest media“, 2012.
- ↑ Stefanović, Zoran. „Širokim onostazama“, Projekat Rastko, 25. april 2012.
- ↑ Ivkov, Slobodan. „Šamanijada“, Blic, rubrika „S+F=SF“, Beograd, 12. avgust 2012.
- ↑ Ilija, Bakić. „Novi prozni horizonti“, Prozaonline, 17. maj 2013.
- Izdavačka kuća „Everest media“, izdavač knjige
- Škerović, Slobodan. „Kljovaš“, odlomak iz Šamanijade