Вучје
| Вучје | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 3258 |
| Положај | |
| Координате | 42°51′33″N 21°54′25″E / 42.859166°N 21.906833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 411 m |
  Вучје Вучје (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16203 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Координате: 42° 51′ 33" СГШ, 21° 54′ 25" ИГД
Вучје је градско насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 3258 становника (према попису из 1991. било је 3492 становника).
До 1965, године је ово насеље седиште Општине Вучје коју су чинила насељена места: Барје, Бели Поток, Брза, Букова Глава, Бунуша (од које су настала данашња самостална насељена места Бунушки Чифлук, Горња Бунуша и Доња Бунуша), Црцавац, Чукљеник, Дрводеља, Гагинце, Горина, Горња Јајина, Игриште, Калуђерце, Кукуловце, Мелово, Мирошевце, Накривањ, Оруглица, Паликућа, Пресечина, Радоњица (тада под званичним називом Радоњице), Равни Дел, Славујевце, Стројковце, Шаиновац, Тодоровце, Велико Трњане, Вина, Вучје и Жабљане. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.
Географија[uredi | uredi kod]
Налази се приближно 17 km југозападно од града Лесковца и географски је центар подручја Поречје. Кроз Вучје протиче река Вучјанка по којој је место добило име. На реци Вучајанки, неколико километара изнад Вучја, налази се хидроцентрала из 1903. године која још увек ради. У близини Вучја налазио се средњовековни Зелен-град. Недалеко од Вучја налазе се и остаци Скобаљић града.
Вучје има дом здравља, полицијску станицу, фудбалски клуб, карате клуб, атлетски клуб АК „Вучје“ итд. Вучје има основну школу „Бора Станковић“ и средњу школу „Светозар Крстић Тоза“. Вучје је и културно средиште краја, a у Вучје долазе млади из околних села да се забављају и друже.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Вучје живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 1049 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.195 | 98,06% | ||
| Црногорци | 16 | 0,49% | ||
| Бугари | 7 | 0,21% | ||
| Роми | 5 | 0,15% | ||
| Македонци | 5 | 0,15% | ||
| Немци | 1 | 0,03% | ||
| Југословени | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 26 | 0,79% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 12 | ||
| 80+ | 22 | 32 | ||
| 75-79 | 41 | 73 | ||
| 70-74 | 84 | 96 | ||
| 65-69 | 97 | 117 | ||
| 60-64 | 113 | 100 | ||
| 55-59 | 90 | 87 | ||
| 50-54 | 143 | 141 | ||
| 45-49 | 130 | 132 | ||
| 40-44 | 114 | 105 | ||
| 35-39 | 102 | 99 | ||
| 30-34 | 101 | 107 | ||
| 25-29 | 106 | 101 | ||
| 20-24 | 110 | 90 | ||
| 15-19 | 130 | 113 | ||
| 10-14 | 103 | 91 | ||
| 5-9 | 76 | 72 | ||
| 0-4 | 59 | 63 | ||
| просек | 40.2 | 42.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1389 | 362 | 912 | 82 | 30 | 3 |
| Женски | 1405 | 247 | 917 | 190 | 51 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 543 | 80 | - | - | 179 | 23 | 17 | 28 | 5 | 27 |
| Женски | 409 | 25 | - | - | 212 | 5 | 2 | 29 | 8 | 18 |
| Оба | 952 | 105 | - | - | 391 | 28 | 19 | 57 | 13 | 45 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 69 | 29 | 24 | 16 | - | - | 43 | |
| Женски | 1 | 2 | 8 | 26 | 52 | 4 | - | - | 17 | |
| Оба | 2 | 4 | 77 | 55 | 76 | 20 | - | - | 60 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
