Злоћудово
Злоћудово | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 271 |
Положај | |
Координате | 42°59′04″N 22°01′16″E / 42.984333°N 22.021166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 225 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Координате: 42° 59′ 04" СГШ, 22° 01′ 16" ИГД
Злоћудово је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 260 становника).
У непосредној близини насеља протиче река Јужна Морава и пролази нова деоница ауто-пута Е75 која обилази центар Лесковц. Злоћудово је данас познато по развијеној дрвној индустрији са више стругара које обрађују дрвну грађу са планине Кукавице.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Злоћудово живи 212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 5,02.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 271 | 100,0% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 1 | 2 | ||
75-79 | 3 | 6 | ||
70-74 | 6 | 7 | ||
65-69 | 12 | 13 | ||
60-64 | 5 | 5 | ||
55-59 | 7 | 7 | ||
50-54 | 5 | 0 | ||
45-49 | 18 | 10 | ||
40-44 | 7 | 12 | ||
35-39 | 12 | 8 | ||
30-34 | 8 | 14 | ||
25-29 | 6 | 9 | ||
20-24 | 15 | 9 | ||
15-19 | 5 | 6 | ||
10-14 | 10 | 8 | ||
5-9 | 10 | 10 | ||
0-4 | 8 | 4 | ||
просек | 37.6 | 40.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 110 | 19 | 83 | 8 | - | - |
Женски | 111 | 16 | 82 | 10 | 2 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 96 | 67 | - | - | 18 | - | 1 | 5 | 1 | 3 |
Женски | 65 | 48 | - | - | 10 | - | - | 3 | 2 | - |
Оба | 161 | 115 | - | - | 28 | - | 1 | 8 | 3 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 1 | - | - | - | - | - | - | |
Женски | - | 1 | - | 1 | - | - | - | - | - | |
Оба | - | 1 | 1 | 1 | - | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9