Vaskularna permeabilnost

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Vaskularna permeabilnost, često u obliku kapilarne permeabilnosti, karakteriše sposobnost zidova krvnih sudova da omoguće prolaz malih molekula (jona, vode, nutrijenata), ili čak celih ćelija (limfocita na njihovom put ka mestu inflamacije), u ili iz kapilara. Zidovi krvnih sudoova su pokriveni slojem endotelnih ćelija. Otvori između endotelnih ćelija (ćelijski spojevi) su strogo regulisani, i zavise od fiziološkog stanja tkiva.[1]

Primer povišene vaskularne permeabilnosti je inicijalna povreda kod parodontopatije, gde gingive pleksusa postanu prepune i proširene, što omogućava velikom broju neutrofila da ekstravazaciraju, i da se pojave unutar spojnog epitela i osnovnih vezivnih tkiva.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Nagy JA, Benjamin L, Zeng H, Dvorak AM, Dvorak HF (2008). "Vascular permeability, vascular hyperpermeability and angiogenesis". Angiogenesis 11 (2): 109–19. PMC 2480489. PMID 18293091. doi:10.1007/s10456-008-9099-z. 
  2. Page, RC; Schroeder, HE. "Pathogenesis of Inflammatory Periodontal Disease: A Summary of Current Work." Lab Invest 1976;34(3):235-249

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]