Valentni elektron

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Prikaz atomske konfiguracije litijumovog atoma, gde se valentni elektron nalazi na poslednjem elektronskom omotaču.

Valentni elektroni su elektroni poslednjeg elektronskog omotača.[1] Valentni elektroni mogu (ali ne moraju) učestvovati u stvaranju hemijskih veza sa drugim atomima.[2][3] Maksimalna valenca atoma ne može biti veća od broja valentnih elektrona.

Kod elemenata glavnih grupa (1-2. i 13-18. grupa), broj valentnih elektrona odgovara broju elektrona u s i p-orbitalama sa najvišim glavnim kvantnim brojem. Tako, npr. kiseonik, koji ima elektronsku konfiguraciju 1s2 2s2 2p4 ima 6 valentnih elektrona. Broj valentnih elektrona je isti za sve elemente jedne grupe Periodnog sistema.[4]

Prelazni elementi[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod prelaznih elemenata i d elektroni mogu učestvovati u građenju veza, tako da prividan broj valentnih elektrona može da varira. Stoga je korišćenje valentnih elektrona za predviđanje ponašanja prelaznih metala vrlo nepouzdano.[4][2]

Predstavljanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Atom kiseonika sa prikazanim elektronskim ljuskama. Elektroni u najvišoj ljuski su valentni elektroni

Valentni elektroni mogu biti prikazani vrtanjem elektronskih ljuski (kao na slici desno). Često se prikazuju kao tačke ili krstići („ד) oko hemijskog simbola elementa ( - za kiseonik).

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]