Prijeđi na sadržaj

Starac Raško

Izvor: Wikipedija

Starac Raško bio je crnogorski narodni pesnik i guslar.[1] Smatra se istaknutim predstavnikom crnogorske usmene književnosti.

Biografija

[uredi | uredi kod]

O njegovom životu zna se samo iz zabeleški Vuka Karadžića. Raško je rođen oko 1770. godine u području Stare Hercegovine, poput Tešana Podrugovića, ali se kasnije preselio u Kolašin.[2][3] Prema nekim teorijama, vjerojatno je bio brat Marka, djeda Svetozara Markovića.[4][5] Na početku Prvog srpskog ustanka, Raško je došao u selo Sabantu u Jagodinskoj nahiji.[6] Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku i istakao se u bici kod Lipara (1804), u kojoj je podigao revolucionarnu zastavu, i u bici kod Deligrada (1806).[7][8]

Pesme

[uredi | uredi kod]

Starac Raško bio je nepismen.[9] Na osnovu njegovog pevanja, Vuk Karadžić zabeležio je neke od najboljih pesama s motivima proizašlim iz srednjovjekovne srpske istorije, kao što su Zidanje Skadra i Uroš i Mrnjavčevići.[10] Jacoba Grimma posebno je oduševila pesma Zidanje Skadra, koju je opisao kao "jednu od najdirljivijih pesama svih naroda i svih vremena".[11][12] Raško je bio i izvor pesama Četiri uskoka, Zidanje Ravanice i Margita djevojka i vojvoda Rajko.[13][14][15] Vuk Karadžić izjavio je da je pesmu Bitka na Deligradu verovatno ispevao sam Raško.[16] Vuk Karadžić zabeležio je od Raška i jednu verziju pesme Ženidba kralja Vulašina, ali ona nije objavljena jer ju je verovatno smatrao lošijom od ostalih verzija.[17] U pismu koje je napisao Milošu Obrenoviću Vuk je izjavio da nije uspeo zabeležiti dve prekrasne pesme iz Raškova pevanja: Ženidbu Ive Senjanina i Tri sužnja.[18] Miloš je lično poznavao Raška, inače Vuk o njemu ne bi pisao na takav način.[19]

Vuk je Raškove pjesme svrstao u hercegovačke pjesme, a ta je klasifikacija izazvala polemiku između Svetozara Matića, koji je verovao da su njegove pesme poreklom iz Srema, iako Raško zapravo nikada nije posetio Srem, i nekih drugih naučnika, koji su potvrđivali Vukovo mišljenje.[20][21]

U svojim je pesmama Raško posvećivao veliku pažnju moralnim temama, gotovo opsednut pitanjima žpravednosti, odanosti i nelojalnosti.[22][23]

Vuk Karadžić se s Raškom sreo dva puta i iz njegovog je pevanja zabeležio jedanest pesama, od kojih je deset objavio.[24][25]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Radosav Medenica (1975). Naša narodna epika i njeni tvorci. Obod. str. 94. Pristupljeno 3 March 2013. 
  2. ↑ Novak Kilibarda (1972). (Poezija i istorija). str. 91. Pristupljeno 1 March 2013. »Старац Милија, Тешан Подруговић и старац Рашко поријеклом су из пограничних крајева према Црној Гори« 
  3. ↑ Alan Dundes (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Press. str. 3ff. ISBN 978-0-299-15073-0. Pristupljeno 1 March 2013. »Karadzic recorded one version of the ballad from one of his prize informants, a man called Old Rashko, who was born in old Herzegovina, but who later came to Serbia, specifically the town of Kolasin. The ballad was first published in 1815.« 
  4. ↑ Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke najstarije. Prosveta. str. 665. Pristupljeno 4 March 2013. »Рашков брат Марко, који је тада пребегао заједно са Рашком, јесте деда познатог социјалисте српског, Светозара Марковића« 
  5. ↑ Božidar Kovačević (1949). Iz prošlosti. Srpska književna zadruga. str. 156. Pristupljeno 3 March 2013. »Због тога би се могло претпо- ставити да је породица Марковића прешла у Србију из некога краја северно од Таре и западно од Ибра, ако се докаже да је Вуков „старац Рашко" доиста брат Марка, Светозарева деде.« 
  6. ↑ Vuk Stefanović Karadžić (1833). Narodne srpske pjesme. U štampariji Brejtkopfa i Eršla. str. 17. Pristupljeno 3 March 2013. 
  7. ↑ Miodrag Popović (1987). Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864. Nolit. str. 158. Pristupljeno 1 March 2013. »У ствари сам спевалац Старац Рашко, устаник из доба Кара- ђорђа и борац у шанцу на Делиграду« 
  8. ↑ Rajko Petrov Nogo (1990). Srpske junačke pjesme: antologija. BIGZ. str. 408. Pristupljeno 1 March 2013. »Тако је, на пример, Старац Рашко 1804. развио устанички барјак на Липару, а 1806. бранио Делиград.« 
  9. ↑ Bogdan Popović; Jovan Skerlić (1908). Srpski književni glasnik. str. 467. Pristupljeno 1 March 2013. »Па и Вукову полагању рачуна у предговору од 1833 године не треба веровати, јер је међу записиваче(\) убројао и неписмене људе као што су „старац Рашко од Колашина и Рово, момак господара Јована Обреновића".« 
  10. ↑ Svetozar Koljević (1998). Postanje epa. Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu. str. 301. Pristupljeno 1 March 2013. »Али вриједи примијетити да је Старац Рашко - пјевач неколиких најбољих пјесама с мотивима из средњовјековне српске историје, попут сјајне, иако изузетно контроверзне пјесме „Зидање Скадра" и опште признате „Урош и Мрњавчевићи"« 
  11. ↑ Alan Dundes (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Press. str. 3–. ISBN 978-0-299-15073-0. Pristupljeno 1 March 2013. 
  12. ↑ Paul Rankov Radosavljevich (1919). Who are the Slavs?: A Contribution to Race Psychology. Badger. str. 332. Pristupljeno 1 March 2013. »skadar.« 
  13. ↑ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 2000. str. 540. Pristupljeno 3 March 2013. 
  14. ↑ Vuk Stefanović Karadžić; Milne Holton; Vasa D. Mihailovich (1997). Songs of the Serbian people: from the collections of Vuk Karadžić. University of Pittsburgh Press. str. 102. ISBN 978-0-8229-3952-8. Pristupljeno 4 March 2013. »"The Building of Ravanica"; the shorter version translated here (Karadzic ii, 35 ), sung to Vuk by Old RaSko« 
  15. ↑ Dragutin A. Stefanović; Vukašin Stanisavljević (1962). Pregled jugoslovenske književnosti: Narodna književnost, feudalna književnost, dubrovačko-dalmatinska književnost i racionalizam. Zavod za izdavanje udžbenika Narodne Republike Srbije. Pristupljeno 4 March 2013. 
  16. ↑ Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. str. 237. Pristupljeno 3 March 2013. »По свој прилици је Рашко ову последњу песму сам спевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду нисам могао чути, као од њега, а и они« 
  17. ↑ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953. str. 58. Pristupljeno 4 March 2013. 
  18. ↑ Radovan Samardžić (1994). Pisci srpske istorije. Prosveta. str. 49. Pristupljeno 4 March 2013. »„а и код Рашка су ми остале двије лијепе пјесме не преписате: о Женидби Иве Сењанина, и о три сужња« 
  19. ↑ Naš jezik. Lingvističko društvo. 1959. str. 95. Pristupljeno 4 March 2013. »Да Рашко ни)е био познат и близак Милошу, не би Вук могао тако писати.« 
  20. ↑ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1965. str. 273. Pristupljeno 4 March 2013. 
  21. ↑ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953. Pristupljeno 4 March 2013. »Нека Рашко и није био у Срему, ипак је ову песму створио срем- ски певач« 
  22. ↑ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1987. str. 217. Pristupljeno 3 March 2013. 
  23. ↑ Ljubiša Rajković Koželjac (1970). Članci iz jezika i književnosti. Tehnički školski centar. str. 39. Pristupljeno 4 March 2013. »Старац Рашко, тај велики поборник правде« 
  24. ↑ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1953. str. 58. Pristupljeno 4 March 2013. 
  25. ↑ Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. str. 237. Pristupljeno 4 March 2013. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Adnan Čirgić, Je li Starac Raško autor pjesme "Boj na Deligradu", Matica crnogorska br. 62, Cetinje - Podgorica, 2015
  • Novak Kilibarda, Studije i ogledi o crnogorskoj usmenoj književnost, Institut za crnogorski jezik i književnost, Podgorica 2012
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Starac_Raško&oldid=41054183