Satmarski mir

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Originalni dokument Satmarskog mira, Austrijski državni arhiv.
Potpis grofa Palfija.

Satmarski mir je sklopljen u gradu Satmaru (danas Satu Mare u Rumuniji) 29. aprila 1711. između habzburškog dvora, ugarskih staleža i pobunjeničkih kuruca. Predstavljao je formalni kraj ustanka Ferenca (Franje) II Rakocija, koji je trajao od 1703.

Ugovor sklopljen u Satmaru sastojao se od deset tačaka, kojim je trebalo da se uspostavi mir u celoj Kraljevini Ugarskoj i od nje samostalne Kneževine Transilvanije, zagarantuju materijalni i politički interesi ugarskim staležima i ranijim ustanicima i istovremeno osigura vladavina Habzburga nad Ugarskom i Transilvanijom:

  • Knezu Rakociju određen je krajnji rok od tri nedelje da se priključi sporazumu i zakune kralju na vernost.
  • Predviđena je amnestija za sve ustanike, uključujući i povratak njihovih konfiskovanih dobara, ukoliko u roku od tri nedelje polože zakletvu na vernost i primanje domaćih vojnika u carsku službu, odnosno pravo da mogu da se vrate u svoju matičnu zemlju. Svaki vojnik, koji je zbog hrabrosti postao libertinus (lat. oslobođenik, slobodnjak), odnosno oslobođen od kmetstva, zadržava taj status. Stranim vojnicima u ustaničkoj vojsci biće izdate isprave za slobodan povratak u svoju zemlju.
  • Njegovo Veličanstvo proklamuje u Ugarskoj i Transilvaniji versku slobodu za prihvaćene religije (pod tim se misli na augzburšku i helvetsku konfesiju). Potvrđeni su prihodi sveštenstva. Pomilovanim ustanicima ostavlja se sloboda da iznesu pred Njegovo Veličanstvo ili Ugarski sabor svoje žalbe koje se tiču vere.
  • Dobra udovica i siročadi ne smeju da se konfiskuju.
  • Pristalice pokreta u egzilu mogu da traže amnestiju i posle utvrđenog datuma. General Štajnvile dobija punomoćje da pomiluje one Transilvance, koji se bude vratili iz Moldavije i Vlaške. On se može pitati za povratak na prethodne funkcije, a generalmaršal Palfi će takve zahteve podržati. Jasi, Kuni i Hajduci zadržavaju svoje slobode.
  • Svi konfederalisti, koji se nalaze u zarobljeništvu, obuhvaćeni su ovim odlukama.
  • Štete, koje su nanesene za vreme primirja, biće nadoknađene.
  • Ratifikacija odredaba od strane dvora biće svuda svečano objavljena.
  • Kralj bi potvrdio slobode Ugarske i Transilvanije, a pomilovani se ne smeju progoniti i vređati.
  • Idući Ugarski sabor bi trebalo da udovolji svim odobrenim žalbama. Dvor bi uvek bio privržen Ugarskoj, a ugarska nacija verna svom kralju.