Samizdat
Samizdat (rus. самиздат) je samostalno izdavanje knjiga koje su, najčešće, zabranjene od strane države ili nepoželjne od strane izdavačkih kuća.
Termin samizdat je postao naročito poznat za vreme Sovjetskog Saveza, kada je ušao i u druge (neslovenske) jezike u smislu tajnog štampanja, kopiranja i širenja zabranjene literature. Samostalni izdavač je izrađivao svega nekoliko primeraka, a od svakog ko je dobijao literaturu se očekivalo da napravi još kopija. Ovo se najčešće radilo prepisivanjem ili prekucavanjem, jer je fotokopir mašine čuvala KGB. Izrada i posedovanje samizdat literature je bilo strogo kažnjavano.
Tehnike izrade samizdata su varirale od pisanja komadom ugljena na papiru, kucanja na pisaćoj mašini, do štampanja na polu profesionalnim štamparskim presama u velikim tiražima.
Neke od knjiga, koje su danas postale klasici svetske književnosti, su izvorno bili samizdat, poput "Majstora i Margarite" Mihaila Bulgakova.
- Boris Pasternak, „Doktor Živago”
- Alexander Ginzburg, časopis „Sintaksis”
- Vladimir Osipov, časopis „Boomerang”
- Juri Galanskov, časopis „Feniks”
- Aleksandar Solženjicin, „Jedan dan Ivana Denisoviča”
- Aleksandar Solženjicin, „Arhipelag Gulag”
- Mihail Bulgakov, „Majstor i Margarita”
- Joseph Brodsky (većina pjesama)
- SMOG, časopis „Sfinksi”
- Časopis „A-Ja” (rus. a-Я)
- Časopis „Bilten B” (rus. Бюллетень В)
- Časopis „Kronika litvanske katoličke crkve” (rus. Lietuvos katalikų bažnyčios kronika or LKB kronika)
- Julij Danijel (razni spisi)
- Andrej Sinjavski (razni spisi)
- Roj Medvedev, „Politički dnevnik”
- Natalija Gorbanevskaja, Viktor Krasin, Sergej Kovalev, Tatjana Velikanova i dr., časopis „Kronika aktualnih događanja” (rus. Хро́ника теку́щих собы́тий)
- Aleksander Voronel, Mark Azbel, Aleksander Lunc, časopis „Jevreji u SSSR”
- Václav Havel, „Moć nemoćnih”