Retuš

Lavaluazijenska tehnika okresivanja

Retuš su negativi na ivici kamenog odbitka koji nastaju naknadnom obradom artefakta pomoću retušera (od kamena, kosti, roga ili sl.) radi stvaranja oruđa ili oružja željene forma. Ovim postupkom se ojačavala ivica odbitka i ugao pogodan za korišćenje alatke. Namerna obrada se razlikuje od slučajnih oštećenja. Laplas je klasifikovao retuš prema:

• načinu izvođenja (ugao u odnosu na vertikalnu stranu odbitka)
• širini retuša (dubok ili na margini)
• pravcu retuša (direktan, inverzan, naizmeničan, bifacijalan, normalan)
• kontinuitetu (kontinuinari, diskontinuirani, jamičast, nazupčen)
• lokalizaciji (proksimalan, medijalan, distalan)
• orijentaciji (lateralan, transferzalan)
• i formi (prav, konveksan, konkavan, sinusoidan).

Povezano

• Okresivanje

Literatura

• Ian Shaw, Robert Jameson, Dictionary of Archaeology, Wiley-Blackwell, 2002.