Izvorni kod stranice Razorenje Ilija

[[Datoteka:J G Trautmann Das brennende Troja.jpg|thumb|right|250px|''Pad Troje'', [[Johann Georg Trautmann]] (1713–1769). Iz kolekcije [[Veliko Vojvodstvo Baden|velikih vojvoda od Badena]], Karlsruhe.]]
{{italic title}}
'''''Razorenje Ilija''''' ili '''''Razorenje Troje''''' ({{lang-grc|Ἰλίου πέρσις}}) naslov je izgubljene [[Grčka književnost|starogrčke epske pesme]] koja je pripadala [[Trojanski ciklus|trojanskom ciklusu]] u okviru tzv. [[Kikličke epopeje|kikličkih epopeja]].{{sfn|Howatson|1997|loc=s.v. ''Ilioupersis''}} U antici se ova pesma, koja se sastojala od dva pevanja, pripisivala [[Arktin Milećanin|Artkinu Milećaninu]], a opevala je događaje koji su sledili nakon onih opisanih u ''[[Mala Ilijada|Maloj Ilijadi]]'', tj. prizor o [[Trojanski konj|drvenom konju]], [[Laokoont]]ovu smrt, [[Sinon (mitologija)|Sinonov]] poziv [[Ahejci (Homer)|ahejskom]] brodovlju na [[Tenedos|Tenedu]] da se vrate pod Troju, zauzeće [[Troja|Troje]], smrt [[Prijam]]a i [[Astijanakt]]a, oskvrnuće [[Kasandra (mitologija)|Kasandre]], podelu plena i ropkinja, zapaljenje grada, [[Žrtovanje ljudi|žrtvovanje]] [[Poliksena|Poliksene]] na [[Ahilej]]evom grobu i odlazak Ahejaca.{{sfn|Howatson|1997|loc=s.v. ''Ilioupersis''}}{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 36}}

== Datiranje i autorstvo ==
U antici se ''Razorenje Ilija'' pripisivalo jedino [[Arktin Milećanin|Arktinu Milećaninu]], koji se smatrao i autorom ''[[Etiopida|Etiopide]]''.{{sfn|Đurić|1990|loc=str. 118}} Pesma je, kao i sve [[kikličke epopeje]], verovatno nastala u 7. ili 6. veku pne.{{sfn| Hornblower|Spawforth|2003|loc=s.v. Epic Cycle}}

== Rukopisna predaja ==
[[Datoteka:Ilioupersis Louvre G152.jpg|thumb|right|300px|Prikaz pada Troje na [[Atika|atičkom]] [[kiliks]]u [[Crvenofiguralni stil|crvenofiguralnog stila]], [[Brigos (slikar)|slikar Brigos]], početak 5. veka pne., [[Louvre]]]]
U današnjim [[Kritika teksta|kritičkim izdanjima]] sačuvano je samo deset stihova izvornog teksta ''Razorenja Ilija'', i to iz dela drugih antičkih autora koji citiraju taj ep. Sadržina pesme zna se iz proznog sažetka svih [[Kikličke epopeje|kikličkih epopeja]] koji se nalazi u jednoj ''[[Hrestomatija|Hrestomatiji]]'', čiji je autor neki "Proklo" (možda identičan s gramatičarem [[Eutihije Proklo|Eutihijem Proklom]] iz 2. veka).<ref>Ova ''Hrestomatija'' sačuvana je u okviru [[Fotije]]ve ''Biblioteke'', codex 239 (9. vek).</ref> 

== Sadržaj ==
Prema Proklu, ''Razorenje Ilija'' imalo je dva pevanja sa ovim sadržajem.{{sfn|Đurić|1990|loc=str. 118}} Kad su [[Troja]]nci ugledali [[Trojanski konj|drvenog konja]] pred gradskim bedemom, jedni su predlagali da se on sruši niz liticu, drugi da se zapali, a treći ― čiji je predlog naposletku odneo prevagu ― da se unese u grad i posveti [[Atena (mitologija)|Ateni]] kao [[zavetni dar]]. Unevši konja u grad Trojanci se stanu veseliti i priređivati gozbe misleći da su se oslobodili rata. Uto se pojave dve zmije koje usmrte [[prorok]]a [[Laokoont]]a i jednog od njegovih sinova. Uplašen ovim čudom, [[Eneja]] sa svojima pobegne na [[Ida (planina)|planinu Idu]], a [[Sinon (mitologija)|Sinon]], koji se prevarom uvukao u grad, krišom obavesti Ahejce, te se ovi vrate brodovljem s ostrva [[Tenedos|Teneda]], pa se spoje s onima koji su bili sakriveni u drvenom konju te pobiju mnoge Trojance i zauzmu grad.

[[Neoptolem]], [[Ahilej]]ev sin, ubije kralja [[Prijam]]a, koji je pokušao naći utočište kod [[Zevs]]ovog žrtvenika, a [[Menelaj]] ubije [[Dejfob]]a, nađe [[Helena (mitologija)|Helenu]] i odvede je do grčkih brodova. [[Mali Ajant|Ajant, sin Ojlejev]], silom odvuče [[Kasandra (mitologija)|Kasandru]], a s njom i kip boginje Atene, za koji se ona bila uhvatila; zbog toga se Ahejci rasrde i hoće ga zasuti kamenjem, no on se skloni kod Ateninig žrtvenika i tako izbegne kaznu. [[Odisej]] ubije [[Astijanakt]]a, sina [[Hektor]]ova. [[Neoptolem]] na dar dobije [[Andromaha|Andromahu]], ženu Hektorovu, a i ostali podele plen. [[Demofont]] i [[Akamant]] nažu [[Etra (mitologija)|Etru]] i odvuku je sas sobom. Naposletku Ahejci zapale grad, [[Poliksena|Poliksenu]] [[Žrtvovanje ljudi|žrtvuju]] na [[Ahilej]]evom grobu te otplove kući, dok istovremeno boginja Atena smišlja osvetu za Ajantov svetogrdan čin.

== Značaj i uticaj ==
[[Aristotel]] kaže u svojoj ''[[Poetika (Aristotel)|Poetici]]'' da svi pesnici koji su dramski obradili celo ''Razorenje Ilija'', a ne samo njegove pojedine delove, kao [[Euripid]], "ili propadaju ili rđavo prolaze kao takmičari, a i [[Agaton]] je samo u tome pretrpeo neuspehe".<ref>[[Aristotel]], ''[[Poetika (Aristotel)|Poetika]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg034.perseus-grc1:1456a 1456a] (prev. [[Miloš N. Đurić]]).</ref> Ne može se reći na koje tačno Euripidove drame Aristotel misli, ali se spominje tragedija ''Epej'', a možda su to i one tri koje Aristotel spominje malo kasnijem navodeći drame kojima je građa uzeta iz ''[[Mala Ilijada|Male Ilijade]]'', naime ''Odlazak'', ''Sinon'' i ''Trojanke''.<ref>[[Aristotel]], ''[[Poetika (Aristotel)|Poetika]]'', [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg034.perseus-grc1:1459b 1459b].</ref> Osim Euripida, materijal iz ''Razorenja Ilija'' uzimali su za svoje drame i [[Sofokle]] za ''Laokoonta'', ''Zarobljenice'' i ''Poliksenu'', [[Euripid Mlađi]] za ''Poliksenu'', [[Ijofont]] za ''Razorenje Troje'' te [[Nikomah iz Aleksandrije|Nikomah]] za ''Razorenje Troje ili Poliksenu''.{{sfn|Đurić|1988|loc=str. 176}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Izdanja ==
* Online editions (English translation):
** [http://sunsite.berkeley.edu/OMACL/Hesiod/ilium.html Fragmenti ''Razorenja Ilija''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20041214151558/http://sunsite.berkeley.edu/OMACL/Hesiod/ilium.html |date=2004-12-14 }}, prev. H.G. Evelyn-White, 1914.
** [http://www.gutenberg.org/etext/348 Fragmenti kikličkih epopeja], prev. H.G. Evelyn-White, 1914; Project Gutenberg.
** [http://www.stoa.org/hopper/text.jsp?doc=Stoa:text:2003.01.0004 Proklov sažetak kikličkih epopeja (bez ''[[Telegonija|Telegonije]]'')] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091009120320/http://www.stoa.org/hopper/text.jsp?doc=Stoa:text:2003.01.0004 |date=2009-10-09 }} prev. G. Nagy, 2000.
* Štampana izdanja (grčki izvornik):
** A. Bernabé 1987, ''Poetarum epicorum Graecorum testimonia et fragmenta'' pt. 1 (Leipzig: [[Teubner]])
** M. Davies 1988, ''Epicorum Graecorum fragmenta'' (Göttingen: Vandenhoek & Ruprecht)
* Štampana izdanja (grčki izvornik s engleskim prevodom):
** M.L. West 2003, ''Greek Epic Fragments'' (Cambridge, Massachusetts: [[Harvard University Press]])

== Literatura ==
* {{cite book|last=Đurić |first=Miloš N. |year=1991 |title= Istorija helenske književnosti |location= Beograd |ref = harv}}
* {{cite book|last=Đurić |first=Miloš N. |year=1988 |title= Aristotel. O pesničkoj umetnosti |location= Beograd |ref = harv}}
* {{cite book|last1= Hornblower |first1= Simon |last2= Spawforth |first2= Antony |year=2003 |title= [[The Oxford Classical Dictionary]] |location= New York|publisher= Oxford University Press |ref = harv}}
* {{cite book|last1=Sironić |first1=Milivoj|last2=Salopek|first2=Damir |year=1977 |title= "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2 |location= Zagreb |ref = harv}}
* {{cite book|last=Howatson |first=M. C. |year=1997 |title= The Oxford Companion to Classical Literature |location= Oxford. New York | publisher= Oxford University Press |ref = harv}}

{{Trojanski ciklus}}

[[Kategorija:Trojanski ciklus]]