Razgovor:Opština Mali Zvornik
Prebacujem ovaj tekst dole s glavne stranice ovamo jer mu treba temeljno prerađivanje. --Igorwindsor 12:30, 15 siječanj-јануар 2007 (CET)
Geografski polozaj[uredi kod]
Opština Mali Zvornik prostire se u zapadnom delu Republike Srbije, na desnoj obali reke Drine. Zauzima prostor od 184 km2 na potezu od ušca Velike Reke do Brasine, odnosno izmedu Drine, Sokolske planine, Boranje, Guceva i Jagodnje. U administrativnom pogledu pripada Macvanskom okrugu. Okružuju je sa severoistoka opština Loznica, istoka Krupanj, jugoistoka opština Ljubovija, dok zapadnu granicu opštine koja je ujedno i državna granica prema Republici Srpskoj predstavlja reka Drina. Po površini najmanja je opština u Macvanskom okrugu i jedna od najmanjih u Srbiji. Zahvaljujuci svom geografskom položaju teritorija opštine predtavlja znacajnu raskrsnicu izmedu zapadne Srbije i Republike Srpske.
Magistralnim putem duž drine povezana je sa Loznicom, Šapcom, Valjevom i dalje sa Beogradom na severu, sa Ljubovijom u Užicem na jugu. Preko novog mosta na Drini, koji je zvanicni granicni prelaz, povezano je sa Republikom Srpskom.
Opština Mali Zvornik ima 12 naseljenih mesta (Brasina, Donja Borina, Radalj, Mali Zvornik, Sakar, Budišic, Amajic, Donja Trešnica, Citluk, Culine, Velika Reka, Voljevci) sa 14029 stanovnika (prema popisu iz 1991.godine). 70% stanovnika koncentrisano je u cetiri naselja: Mali Zvornik, Radalj, Donja Borina i Brasina.
Opština raspolaže vrednim prirodnim resursima ciji znacaj prevazilazi lokalne okvire. Kao najznacajniji prirodni potencijali, koji mogu da opredele buduci razvoj opštine izdvajaju se vodni potencijali, šume i poljoprivredno zemljište. Na teritoriji opštine registrovano je, osim toga, pojava niza metalicnih i nemetalnicnih mineralnih sirovina (antimon, krecnjak, mermer, granodiorit, mineralne vode).
Mali Zvornik je sedište opštine. Smešten je u zapadnom delu Republike Srbije, na desnoj obali reke Drine, na obrancima planice Boranja. Magistralnim putem duž reke Drine povezana je sa Loznicom, Šapcom, Valjevom i dalje sa Beogradom na severu sa Ljubovijom i Užicem na jugu. Preko novog mosta na Drini, koji je granicni prelaz povezana je sa Republikom Srpskom.
1. Prirodni resursi i geografski položaj: - površina184 km2; - broj stanovnika 14030; - nadmorska visina 200 do 856 m; - najveca je reka Drina koja tece celom dužinom granice opštine Mali Zvornik prema zapadu sa Republikom Srpskom, kao i reke: Radalj, Borinska reka, Beoca, Orlov potok i dr.); - klima: umereno kontinentalna; - vodni potencijal znacajan, na reci Drini izgradena Hidroelektrana, a na Radaljskoj reci mini akumulacija. Na prostoru Radalja otkriveno je nekoliko izvorišta sumporne vode, koja jenedovoljno istražena i iskorišcena. Lekovita voda može se koristiti za kupanje i pogoduje lecenju reumatskih bolesti, a može se piti u doziranim kolicinama, i tada pomaže u regulisanju nivoa šecera u krvi kod dijabeticara. Takode je evidentan veci broj izvorišta sa higijenski ispravnom vodom za pice. - Zemljište: poljoprivredno 42% od toga 30% odbradivo i 12% neobradivo 51% - šumsko zemljište 7% - neplodno zemljište - Infrastruktura: saobracajnica - najznacajnija putna komunikacija, koja povezuje opštinu Mali Zvornik sa okruženjem je magistralni put M-19 (Šabac - Loznica - Užice) koji povezuje ovaj deo Srbije sa drugim primarnim suvozemnim komunikacijama. Sa centralnom i istocnom Srbijom magistralna saobracajna veza Opštine ostvaruje se preko M4 (Loznica - Valjevo - Arandelovac - veza sa E 75) i M5 (Užice - Cacak - Pojate - Zajecar), a postojeca železnicka veza tek ce dobiti na znacaju završetkom izgradnje pruge Valjevo -Loznica. Drumsku saobracajnu mrežu ove opštine cini 16 km regionalne mreže (put R 211a Radalj -Radaljska banja - Šarena bukva - Krupanj) i 88 km lokalne kategorisane mreže.
2. Školstvo - 5 osnovnih i 1 srednja škola - 1900 polaznika
3. Zdravstvo - 13 lekara - 1 dom zdravlja, 6 ambulanti - Nivo medicinske zaštite ne zadovoljavajuci.
4. Kultura -1 gradska biblioteka - godišnja smotra recitatora
5. Sport - 9 sportskih organizacija - 4 sportske dvorane - 4 stadiona
6. Religija - 5 crkava, i 1 džamija
7. Privredni potencijali - kadrovski resursi: doktora nauka - nema - VSS - 43 - VŠS - 21 od ukupnog broja (64) inženjera 41
8. Poljoprivreda Poljoprivredno zemljište je specificno i relativno oskudan razvojni potencijal koji zahteva selektivan pristup u izboru odgovarajucih, prirodnih uslova primerenih vidova poljoprivredne proizvodnje.
9. Turizam - Radaljska banja sa hotelom Radalj, - izletište: Drinsko jezero i jezero na Radaljskoj reci - bazena nema
10. Lov i ribolov - reke bogate raznovrsnom ribom - šume: razvijen lov
11. Rudna bogatstva Na podrucju opštine identifikovana su brojna nalazišta mineralnih sirovina. Na podrucju opštine postoji nalazište antimona, eksploatiše se granicni kamen na dva lokaliteta. Znacajne su zalihekrecnjaka, kao i kvalitetnog mermera.
11. Šume Sa stepenom šumovitosti od 51% svrstava se u najšumovitije na podrucju Srbije.
12. Ukupan broj preduzeca Delatnosti: - trgovinska delatnost obavlja se uglavnom u okviru samostalnih trgovinskih radnji - 93 - gradevinska delatnost: obavlja je jedno delimicno privatizovano preduzece i nekoliko privatnih gradevinskih preduzeca i radnji - sektor saobracaja: 71 prevoznicka radnja (taksi i autoprevoz) - sektor zanatstva: 223 zanatske radnje - ugostiteljskai turisticka delatnost obavlja se u okviru DP Putnik, Preduzeca Stensturs i 56 ugostiteljskih radnji - Znacajnija preduzeca: DP Ravnaja - proizvodnja gradevinskog materijala, Kaninpeks, Sand, i Pobeda - prerada drveta, Mermer - Radic - vadenje i obrada kamena - poljoprivredna delatnost obavlja se u okviru ZZ Podrinje - šumatrstvo - Šumsko gazdinstvo Boranja
Istorija[uredi kod]
Mali Zvornik. — Od velikog Vrela pa niz Drinu do ušca Radaljice je ovo selo. Od drinskog zavoza nastaje s pocetka usko, pa sve šire i šire, na sredini najšire, Zvornicko Polje koje je do 1878. god. bilo samo muslimansko, a od toga doba i pravoslavni se uvlace polako i neosetno. Ovo se polje ravna s Bacevackim i po velicini i po rodnosti. Kod pravoslavnih su polja gola i za kukuruz, kod muslimana su s vocem i za sve useve. Kod pravoslavnih nema zgrada po poljima, a kod muslimana su zgrade za stoku i za najobicniju uspremu. Iznad ovog polja se dižu blago nagnute kose Vlaških Njiva sa šumama i livadama i sa dosta izvora. Oko ovih izvora su pravoslavni doseljenici. Muslimani su od starina u društvu muslimana bosanskog Divica i Zvornika bili priznati ladari, koji su sa svojim lakim šajkama mogli najumešnije po Drini ploviti. Oni su zbog ovog zanimanja ostavili zemljoradnju, pa su lako ostavljali i zemlju, te su padali u besprimernu sirotinju. Oko M. Zvornika su: od zapada i severa Drina, s istoka Rovine, Batin, Bobija, od juga Drina, Selimovo Brdo. Glavna je recica Moštanica a potok Kelenderovaca. Vrela su: Sun-Buvar, Zdravac, Živoder, Arsica Vrelo i Velica Bunar. U selu su brda: Pecina, Delijica Kamen, Rust, Bašceluci, Bremena, Tvrtak, Bobija, Duškulov Kamen, Vilina Kosica, Švarc, Rovine i Vlaške Njive. Moštanica deli Polje na Rakovicu i Veliko Polje. Njive su: Krcevine, Dolovi, Bašceluci, Njive, Senokosi, Rovine, Lucice, Barice, Njivice, Zgarišta, Bojište, Dizdarevaca, Ahmetovaca, Begluci i Drnderine. Zvornik je sastavljen iz dva dela: Mahale i Polja. Stara groblja u Polju na dva mesta kazuju o starosti ovog sela. Stara je i mahala u njemu, do 1878. god. dvaput veca, opominje nas na stara bosanska sela ove vrste. Do 1878. god. u Malom Zvorniku nije bilo pravoslavnih, jedva da se zadržao koji sluga kod kakvog bogatog muslimana, pa i to onaj koji je bio celog veka u vodenici ili kod stoke u planini. Posle 1878. god. muslimani su zadržali svoja imanja, a iseljenih i odbeglih prešla su kupovinom na pravoslavne doseljenike. Muslimanski su rodovi: Imširevici (30 k.) trgovci, sveštenici i zanatlije, oprobani šajkaši, cuvene terzije i trgovci; zovu se Corici, Alici, Demirovici i Imširevici; stari su rod ovog sela; govore zapadnim dijalektom. Ima ih i u Zvorniku. — Mustapici, Kokoravci i Jusici (9 ,k.). Kokoravci su od dva brata, Mustafe i Jusufa; došli 1834. god. iz Petrca. — Buljugbašici Kokoravci (5 k.) su od nekog Husejina buljugbaše u Sokolu i Petrcu. Došli ovde sa Jusicima 1834. god. — Ujkici (4 k.) došli iz Kucevaca 1834. g. — Osmaklici (4 k.) su iz Veleša došli posle 1834. god. na kupljeno imanje. — Jakupici (3 k.) su iz Uzovnice došli 1834. god. na kupljeno imanje. — Krkici (3 k.) su iz Osata iz istoimena sela, došli posle 1834. g. iz Amzica. — Zurlica (Zk.). Njihovog je pretka doveo iz Mostara neki Imširevic trgovac i danas su trgovci i zanatlije. — Veledarovici (3 k.) su odnekuda iz Bosne; pretke im doveo neki Zurlic. — Ðonlici (4 k.) su stari muslimanski rod iz Krupnja; u samom Krupnju su primili islam a ovde došli 1834. god. — Ekmešcici (4 k.) su opet iz Krupnja i zajedno 1834., god. s Ðonlicima došli ovde, a neki se odselili u Zvornik. — Kržavci (6 k.) su opet iz Krupnja; samim prezimenom opominju da su iz Kržave; primili tamo islam i došli s Ðonlicima 1834. god. — Kujundžici (8 k.) su iz Loznice, ranije iz Zenice u Bosni, došli ovde 1834. god. i postali zanatlije i zemljoradnici. — Hasankevici (12 k.) stalni i mladi sveštenicki rod, došli iz Doboja. Pravoslavni su rodovi došli od 1879–1882. god. i ovim redom: Ðukanovici iz Planine (3 k.; Sv. Jovan). — Vesici (3 k.; Sv. Jovan) iz Radalja. — Bogicevici (2 k.; Sv. Alimpije) zanatlije iz Citluka. — Zeljici (4 k.; Sv. Jovan) iz Radalja. — Vušcevic (1 k.; Sv. Nikola) iz Strmova. — Pešrovici (2 k.; Sv. Nikola) zanatlije, iz Culina. — Pavlovici (2 k.; Sv. Ðurde) iz Radalja. U Malom Zvorniku ima 21 rod sa 115 domova.Ima tu i daktilografinja Velinka Teodorović legenda Malog Zvornika,koja bi sve uradila za svoj grad.Rodjena je 29.03.1959.godine u Višegradu.Ona je"EXTRA ŽENA",majka dve ćerke,Dare i Tanje.Voli šale,zato je najomiljenija žena u opštini.Ima tu i Branko Radić isto"EXTRA ČOVEK",koji bi sve učinio za opštinu,tu je i GORDANA VASILIĆ,njihov vrhovni zapovednik,kola je onako dobra žena.
Sela[uredi kod]
Amajic
Амајић је село на обали Зворничког језера, 11 километара узводно од Малог Зворника. Припада општини Мали Зворник.
Веома је мало село од једва нешто више од тридесет кућа поређаних дуж обале, са обе стране пута.
Све равно и плодно земљиште је потопљено изградњом ХЕ „Зворник“. Стари пут, куће, гробља, школа и други остаци села налазе се под водом.
По предању, Амајић је добио име тако што су Турци, који су прикупљали харач, рекли да у овом селу нису нашли ништа, ама баш ништа, што се на турском каже: „Ић, ама jић“. Тако је Амајић добио име.
Становништво се бави пољопривредом на ситним поседима. Бављење сточарством, (гајење оваца и свиња), је на нивоу кућних потреба.
У Амајићу нема ни једно предузеће, нити било који други привредни погон.
Део становништва је запошљен, претежно у Малом Зворнику.
Деце је све мање, иако село није планинско и налази се на магистралној саобраћајници која повезује Љубовију, Мали Зворник. Лозницу, Шабац... Број становника је не промењен у протеклих десетак година.
Од институција у селу постоји осмогодишња основна школа и месна канцеларија.
Основна школа „Милош Гајић“ је матична школа у коју у више разреде долазе ученици из пет села. Издвојена одељења се налазе у селима Доња Трешњица и Цулине. У нижим разредима у издвојеним одељењима, као и у матичној школи, постоје по два комбинована одељења од првог до четвртог разреда. Школа и њена издвојена одељења су недовољно опремљена наставним средствима.
Не постоји здравствена станица, па се за све врсте тих интервенција одлази или у Мали Зворник, или у Доњу Трешњицу која је удаљена 2,5 километара.
У селу постоји једна продавница, СТЗР „Јанковић“.
У Амајићу постоји једна кафана, СУР „Језеро“.
Црква је у селу ♥„Доња Трешњица”♥
Не постоји никакав вид организовања младих, осим политичког који је актуелан само када су избори.
Чињеница да је Амајић на обали језера и да је оно ту широко око 960 метара, да постоји острво и да је окружен брдима, чини га селом са изузетно лепом природом.
Риболов на Зворничком језеру каткада окупља мноштво риболоваца јер је лов шарана, амура, сома, смуђа и других врста рибе веома атрактиван и привлачан.
У Амајићу се речица Борања, која је у горњем току богата поточном пастрмком, улива у зворничко језеро.
У шумама које га окружују има дивљих свиња, срнеће дивљачи и зечева, а лов на дивље патке је посебна атракција.
Међутим, на обалама језера се налазе дивље депоније смећа. По овом питању се ништа не решава.
У селу постоји један контејнер, али се смеће и даље баца у језеро или у реку Борању.
Brasina
Brasina je tip razbijenog sela, smestenog podno Crnog vrha na Gucevu. Sa severa je omedjeno Vilinim potokom i Eminovim vodama, dok kroz sredinu sela teku Brasinska reka i potok. Svim ovim vodotocima selo je ispresecano.
Slicno Borini, i Brasina je staro rudarsko naselje o cemu svedoce iskopine i sacuvane zidine.
Stari rudarski rodovi ne postoje u danasnjoj Brasini. Od danasnjih najstarije familije su Vladici, doseljeni iz Bosne pocetkom 18. veka. Vremenom su se izrodili i danas nose prezimena Gajici, Ristici, Pantelici, Veselinovici, Misici, Pavlovici.
Brasinci su nemirna duha i cesto se sele, tako da selo danas broji 1649 stanovnika.
Budisic
U vreme austrijske vojne, s pocetka 18. veka, na prostore ispod Bobije i Mednicke kose, odnekud sa zapada se doseljava Budisa sa zenom Jevom i celom porodicom, zasnivajuci Budisice, kako se selo i danas zove.
Toponimi na prostoru ovoga sela jos cuvaju zive uspomene na svog osnivaca i njegovu familiju. Deo sela se zove Jeovac, gde je Jeva zivela sa decom dok je Budisa boravio u (Budisinom) polju. Tu je iskopan bunar koji se i danas zove Jevin bunar.
Danasnji Budisici, Tesici i Petrovici su direktni potomci Budisini.
Danas u Budisicu zivi 249 stanovnika. Kao i Sakar, i ovo selo celom svojom duzinom izlazi na Jezero.
Velika Reka
Podno, u drinskoj zaravni, uz glavni drum Turci su od Voljevcana oteli najplodniju zemlju, ali po reci koja se tu ulivala u Drinu, ostavili su naziv selu, Velika Reka.
Od 1834. godine, kada je Knezevina isplatila muslimane iz Velike Reke, plodna polja pored Drine naseljavaju Voljevcani.
Velika Reka danas broji 472 stanovnika, ima osmogodisnju osnovnu skolu, lokalni vodovod.
Od ovog sela pocinje Drinsko jezero.
♥♥♥♥Donja Tresnjica♥♥♥♥
♥♥♥„Uz Voljevac, Donja Tresnjica je najzivopisnije selo opstine Mali Zvornik, koje se bez mnogo truda moze pretvoriti u atraktivnu turisticku lokaciju i etno-selo.
Skrajnuto i povuceno od drinske obale, u skrovitoj dolini Boranjske reke nad kojom se nadvija vletni Orlovac
Kao svako planinsko selo i Donja Tresnjica je razbijena na familijarne zaseoke: Tresnjica, Veselinovici, Maksimovici, Sirovljevici, Erici, Zvijerovici, Spasenovici, Potoci i Doljani. Na Erica brdu, u Doljanima, postoje ostaci starijih naselja. Muslimansko stanovnistvo iselilo se iz Tresnjice jos za vreme Prvog srpskog ustanka i naselilo u danasnju Drinjacu.
Danas u Donjoj Tresnjici zivi 689 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom i stocarstvom.I moze se zasigurno reci da je ovo najlepse selo u opstini Mali Zvornik”♥♥♥ !!!
Sakar
Juzno od Malog Zvornika, prema Pestenici i vrhovima Bobije, spustajuci se strmo u Drinsko jezero prostire se Sakar.
Potapanjem najplodnijih njiva prilikom izgradnje HE Zvornik, seljani skoro da ostaju bez obradivih povrsina.
U periodu od 1820-1832. godine Sakar je bio prakticno majur malozvornickih muslimana. Uz Mali Zvornik, Sakar je sve do 1878. godine bio u sastavu Bosanskog pasaluka.
Posle prisjedinjenja Srbiji, muslimani iz Sakara uglavnom prodaju svoja imanja Srbima sa okolnih brda i sele se u Bosnu, najvise u Janju. Od starih muslimanskih rodova u Sakaru su i danas Colakovici i Mustafici.
U Sakaru danas zivi 467 stanovnika.
Culine
Nekada su i Culine bile deo Citluka, koji se u tursko doba, bas preko Culina, granicio sa srpskim selom Voljevcima.
Gornji deo sela prema Rebelju i Kiku zove se Bucnica, verovatno po vrelima sa kojih nastaje reka Gojsanica.
Zaseoci su Vracevici, Gojsanica, Brdjani, Bucnica, i Polje. Muslimani, koji su se iz Culina iselili 1830. godine u danasnju Drinjacu, i danas imaju svoje prezimenjake u Culinama.
Od danasnjih stanovnika najstarija familija su Vracevici, poreklom iz Divaca kod Prijepolja. Prezime su dobili po nekom Stanku, vidaru koji je u ta vremena bio vrlo cenjen i koga su Turci prozvali Vrac. Topalovici, kumovi Vracevica, dosli su u isto vreme. Za njima se doseljavaju Despotovici.
Od 385 danasnjih stanovnika sela svi su kasnije naseljeni od ove tri familije.
Citluk
Od usca Boranje u Drinu, pod masivom ostre krecnjacke stene, Sokoline, u krsu, skoro bez pitomine, smestilo se naselje Citluk.
Etimoloski, ime naselja ukazuje da je to bilo imanje nekog mocnog turskog bega, koje je verovatno sluzilo za ispasu stoke. Iako je prirodno povezano sa Amajicem, cini ipak zasebnu naseljenu celinu.
Broj stanovnika u danasnjem Citluku je 240.
Voljevci
Pod surim stenama Kosce stope, Ostrelja, Rebelja, skrilo se od Turaka selo Voljevci, prostiruci se cak pod Mackov kamen.
Na tako velikom prostoru zivi tek 710 stanovnika, svi okrenuti poljoprivredi i stocarstvu.
Kroz samo selo proticu cak cetiri reke: Velika Reka, Mala Reka, Rijecica i Babina reka. Mnostvo vrela.
Kao i Donjoj Tresnjici, i u ovom selu kao da je vreme zaustavljeno. Pokupivsi od moderne civilizacije samo neophodnu elektricnu energiju.
Stare porodice su: Cikarici, Lukesevici, Ristivojevici i Covici.
Verskin objekti[uredi kod]
VERSKI OBJEKTI U OPSTINI
U opstini postoje crkve u Donjoj Borini, Radalju, Malom Zvorniku, Donjoj Tresnjici, Velikoj Reci i Voljevcima. U Donjem Naselju nalazi se dzamija.
Gradjani slozno zive u visenacionalnoj sredini. Verske zajednice tesno saradjuju sa Opstinom, kao i medjusobno.