Радујевац (Неготин)
| Радујевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1540 |
| Положај | |
| Координате | 44°16′03″N 22°40′03″E / 44.2675°N 22.6675°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 44 m |
  Радујевац Радујевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19334 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 16′ 03" СГШ, 22° 40′ 03" ИГД
Радујевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1540 становника (према попису из 1991. било је 2715 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Радујевац живи 1320 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,1 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.327 | 86,16% | ||
| Власи | 143 | 9,28% | ||
| Румуни | 16 | 1,03% | ||
| Црногорци | 2 | 0,12% | ||
| Хрвати | 1 | 0,06% | ||
| Руси | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 21 | 1,36% | ||
| м | ж | |||
| ? | 13 | 13 | ||
| 80+ | 31 | 47 | ||
| 75-79 | 50 | 68 | ||
| 70-74 | 62 | 97 | ||
| 65-69 | 49 | 56 | ||
| 60-64 | 39 | 59 | ||
| 55-59 | 43 | 60 | ||
| 50-54 | 46 | 40 | ||
| 45-49 | 51 | 45 | ||
| 40-44 | 54 | 52 | ||
| 35-39 | 39 | 37 | ||
| 30-34 | 34 | 47 | ||
| 25-29 | 41 | 37 | ||
| 20-24 | 44 | 38 | ||
| 15-19 | 35 | 36 | ||
| 10-14 | 23 | 30 | ||
| 5-9 | 36 | 27 | ||
| 0-4 | 27 | 34 | ||
| просек | 45.8 | 49.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 631 | 102 | 445 | 57 | 27 | - |
| Женски | 732 | 80 | 430 | 187 | 35 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 310 | 175 | 1 | - | 37 | 1 | 13 | 15 | 7 | 31 |
| Женски | 168 | 122 | - | - | 7 | - | - | 10 | 1 | - |
| Оба | 478 | 297 | 1 | - | 44 | 1 | 13 | 25 | 8 | 31 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 4 | 4 | 3 | 2 | - | - | 16 | |
| Женски | 2 | 3 | 2 | 6 | 10 | 1 | - | - | 4 | |
| Оба | 2 | 4 | 6 | 10 | 13 | 3 | - | - | 20 |
Подаци из Историјског архива Неготин[uredi | uredi kod]
 | Ovaj članak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete ga urediti. |
Радујевац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 km североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 40 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 05”, источна географска дужина 22о 40’ 05”, а површина атара 2.697 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења, локалитети Селиште, Чајна и Радан на којима су некада била насеља, старо гробље и друго). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 22 куће. Године 1586. је имало 16 кућа, 1736 - 80 кућа, 1846 - 252 куће, а 1866. године 335 кућа. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај. У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Горњаковићи или Горњешти (слава Петковица), Кицуловићи (слава св. Андреја), Добрићи (слава св. Никола), Кацалојевићи (слава Петковица), Аметишти и Ђонешти (слава Мала Госпојина), Ђормешти (слава св. Никола), Никулешти (слава Петковица), Торнешти (слава св. Никола), Мируешти (слава Петковица), Петрашкићи (слава св. Никола), Арсеновићи или Арсенешти (слава Петковица), Палас (слава св. Арханђео), Васиљевићи или Колцићи (слава св. Никола), Домаћини (слава Петковица), Мезерићи или Черчелићи (слава Петковица), Фируловићи или Ђовандијевићи (слава Петковица), Табаковићи (слава св. Никола), Панићи или Панешти (слава Петковица), Рошогићи (слава Петковица), Мокофићи (слава св. Арханђео), Малшешти (слава Петковица), Цикуловићи или Цикулешти (слава св. Андреја), Шљивићи или Прунешти (слава Петковица), Андријешти (слава Петковица), Стојановићи (слава св. Никола), Пешкирешти (слава Петковица), Попешти (слава Петковица), Зајачарановићи (слава св. Никола), Гочићи или Гогешти (слава Петковица), Мариџијевићи (слава св. Никола), Митриновићи (слава Митровдан), Грекулићи или Грекулешти (слава св. Никола), Барбојевићи или Барбојешти (слава Петковица), Бугарчићи или Бугарешти (слава св. Никола), Кошовљани (слава св. Јован), Унгурјани (слава св. Тодор), Праховљани (слава Петковица), Радулешти (слава св. Арханђео), Ђурићи (слава св. Врач), Новазаревићи (слава св. Никола), Царани (слава Петковица), Владићи (слава св. Арханђео), Шишковићи, Магурјановићи и Флочићи (слава Петковица), Пачићи (слава Митровдан), Анђелићи (слава св. Никола), Јанковићи (слава Петковица), Фајдићи (слава Петковица), Глогођановићи (слава Велика Госпојина), Усти (слава св. Никола) и Јовановићи (слава св. Никола). Заветина у насељу је Спасовдан. Православни храм у насељу је постојао и у 18. веку (1736. године), док је црква посвећена Вазнесењу Господњем саграђена 1910. године. Становништво Радујевца је православно, национално се изјашњава као српско, влашко и румунско, а антропогеографским и етнолошким проучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. године имало је 503 кућа и 2.879 становника, 1948 - 618 кућа и 2.708 становника, а 2002. године 833 кућа и 1.625 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 831 становник (у Аустрији 576, Немачкој 152 и Швајцарској 60). Основна школа у насељу је почела са радом 1851. године. Школске 2006/2007. године је имала 71 ученика. Све док није у суседном насељу Прахово отворено пристаниште и железничка станица, у Радујевцу је било главно пристаниште за Неготин и за целу јужну Крајину. Земљорадничка задруга у Радујевцу је основана 1899. године. (обновљена 1947. године). У периоду од 1950. до 1953. године у Радујевцу је радила и Сељачка радна задруга „Петар Стамболић“ (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Радујевац добија 1954. године, Дом културе 1949-55, а пут и телефонске везе са светом 1982. године.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
