Радујевац (Неготин)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Радујевац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 1540
Положај
Координате 44°16′03″N 22°40′03″E / 44.2675°N 22.6675°E / 44.2675; 22.6675
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 44 m
Радујевац is located in Srbije
Радујевац
Радујевац
Радујевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 19334
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 16′ 03" СГШ, 22° 40′ 03" ИГД

Радујевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1540 становника (према попису из 1991. било је 2715 становника).

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Радујевац живи 1320 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,1 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2708 [1]
1953. 2700
1961. 2767
1971. 2799
1981. 2866
1991. 2715 2152
2002. 2467 1540
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.327 86,16%
Власи
  
143 9,28%
Румуни
  
16 1,03%
Црногорци
  
2 0,12%
Хрвати
  
1 0,06%
Руси
  
1 0,06%
непознато
  
21 1,36%


Подаци из Историјског архива Неготин[uredi - уреди | uredi izvor]

Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Радујевац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 km североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 40 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 05”, источна географска дужина 22о 40’ 05”, а површина атара 2.697 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења, локалитети Селиште, Чајна и Радан на којима су некада била насеља, старо гробље и друго). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 22 куће. Године 1586. је имало 16 кућа, 1736 - 80 кућа, 1846 - 252 куће, а 1866. године 335 кућа. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај. У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Горњаковићи или Горњешти (слава Петковица), Кицуловићи (слава св. Андреја), Добрићи (слава св. Никола), Кацалојевићи (слава Петковица), Аметишти и Ђонешти (слава Мала Госпојина), Ђормешти (слава св. Никола), Никулешти (слава Петковица), Торнешти (слава св. Никола), Мируешти (слава Петковица), Петрашкићи (слава св. Никола), Арсеновићи или Арсенешти (слава Петковица), Палас (слава св. Арханђео), Васиљевићи или Колцићи (слава св. Никола), Домаћини (слава Петковица), Мезерићи или Черчелићи (слава Петковица), Фируловићи или Ђовандијевићи (слава Петковица), Табаковићи (слава св. Никола), Панићи или Панешти (слава Петковица), Рошогићи (слава Петковица), Мокофићи (слава св. Арханђео), Малшешти (слава Петковица), Цикуловићи или Цикулешти (слава св. Андреја), Шљивићи или Прунешти (слава Петковица), Андријешти (слава Петковица), Стојановићи (слава св. Никола), Пешкирешти (слава Петковица), Попешти (слава Петковица), Зајачарановићи (слава св. Никола), Гочићи или Гогешти (слава Петковица), Мариџијевићи (слава св. Никола), Митриновићи (слава Митровдан), Грекулићи или Грекулешти (слава св. Никола), Барбојевићи или Барбојешти (слава Петковица), Бугарчићи или Бугарешти (слава св. Никола), Кошовљани (слава св. Јован), Унгурјани (слава св. Тодор), Праховљани (слава Петковица), Радулешти (слава св. Арханђео), Ђурићи (слава св. Врач), Новазаревићи (слава св. Никола), Царани (слава Петковица), Владићи (слава св. Арханђео), Шишковићи, Магурјановићи и Флочићи (слава Петковица), Пачићи (слава Митровдан), Анђелићи (слава св. Никола), Јанковићи (слава Петковица), Фајдићи (слава Петковица), Глогођановићи (слава Велика Госпојина), Усти (слава св. Никола) и Јовановићи (слава св. Никола). Заветина у насељу је Спасовдан. Православни храм у насељу је постојао и у 18. веку (1736. године), док је црква посвећена Вазнесењу Господњем саграђена 1910. године. Становништво Радујевца је православно, национално се изјашњава као српско, влашко и румунско, а антропогеографским и етнолошким проучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. године имало је 503 кућа и 2.879 становника, 1948 - 618 кућа и 2.708 становника, а 2002. године 833 кућа и 1.625 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 831 становник (у Аустрији 576, Немачкој 152 и Швајцарској 60). Основна школа у насељу је почела са радом 1851. године. Школске 2006/2007. године је имала 71 ученика. Све док није у суседном насељу Прахово отворено пристаниште и железничка станица, у Радујевцу је било главно пристаниште за Неготин и за целу јужну Крајину. Земљорадничка задруга у Радујевцу је основана 1899. године. (обновљена 1947. године). У периоду од 1950. до 1953. године у Радујевцу је радила и Сељачка радна задруга „Петар Стамболић“ (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Радујевац добија 1954. године, Дом културе 1949-55, а пут и телефонске везе са светом 1982. године.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]