Prijeđi na sadržaj

Praštajte

Izvor: Wikipedija
Karl Hajnrih Bloh, Beseda na Gori.

Praštajte ljudima njihove greške je je jedna od središnjih poruka Isusovog učenja, koja se pominje na više mesta u evanđeljima. Isusova etička poruka da treba praštati tuđe pogreške je povezana sa stavom da ne treba suditi.

Izreka

[uredi | uredi kod]

Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:

Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.[1]

Evanđelje po Mateju prenosi sledeći razgovor između Isusa i Petra:

Tada pristupi k njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.[2]

Evanđelje po Mateju na drugom mestu prenosi sledeće Isusove reči:

Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.[3]

Evanđelje po Marku prenosi slične Isusove reči:

I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.[4]

Kršćanstvo

[uredi | uredi kod]

Apostol Pavle u Poslanici Efežanima piše sledeće:

Budite jedni drugima dobrostivi, milosrdni; praštajte jedni drugima kao što i Bog u Kristu nama oprosti.[5]

Slično u Poslanici Kološanima Pavle piše sledeće:

Podnosite jedan drugog i praštajte jedan drugom, kao što je Gospod i vama oprostio, tako opraštajte i vi.[6]

Tumačenja

[uredi | uredi kod]

Prema Isusu, oproštenje koje pružamo drugima ne treba da ima granice, kao što je Božije oproštenje bezgranično (Luka 17:3-4).[7]

Prema neki tumačenjima, sve dok nekome ne oprostimo povezani smo s tom osobom na način koji nam stvara mnogo patnje, a tek kada oprostimo oslobađamo se agonije.[8]

Novija naučna istraživanja su pokazala da praštanje ljudima koji su nas povredili blagotvorno deluje na naše zdravlje, dok su osobe koje teško praštaju izložene povišenom riziku od srčanog i moždanog udara.[9]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Evanđelje po Luki, glava 17:3-4
  2. Evanđelje po Mateju, glava 18:21-22
  3. Evanđelje po Mateju, glava 6:14-15.
  4. Evanđelje po Marku, glava 11:25-26
  5. Poslanica Efežanima 4:32
  6. Poslanica Kološanima 3:13
  7. Kako mogu da oprostim onima koji zgreše protiv mene?
  8. „ŠTA ZNAČI OPROSTITI I KAKO PRAŠTATI?”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 2013-03-20. 
  9. Praštajte, dobro je za zdravlje

Povezano

[uredi | uredi kod]