Stanište – razlika između verzija
m r2.7.1) (robot Dodaje: ka:ბიოტოპი |
m robot Dodaje: pfl:Biotop; kozmetičke promjene |
||
| Red 3: | Red 3: | ||
Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom [[jezero|jezeru]], [[reka|reci]] ili [[pustinja|pustinji]], i tu ga je moguće lako pronaći. |
Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom [[jezero|jezeru]], [[reka|reci]] ili [[pustinja|pustinji]], i tu ga je moguće lako pronaći. |
||
'''Ekološka niša''', međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki[[ |
'''Ekološka niša''', međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki [[organizam]], već i njegovu funkcionalnu ulogu u [[biocenoza|životnoj zajednici]] (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u [[ekosistem]]u. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što zapravo znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korišćenja različitih skloništa i dr. Slikovito objašnjeno – pojam životnog staništa jednog organizma možemo shvatiti kao njegovu ''adresu'', a ekološku nišu kao ''profesiju''. |
||
Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih [[vrsta]] – životnom zajednicom (biocenozom). |
Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih [[vrsta]] – životnom zajednicom (biocenozom). |
||
Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr. |
Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr. |
||
==Areal== |
== Areal == |
||
Pojam staništa treba odvojiti od pojma [[areal]]a vrste. Areal je prostor ili oblast na [[Zemlja|Zemlji]] koju jedna vrsta naseljava. U okviru areala jedne vrste mogu da se nađu različita staništa. Granice areala neke vrste predstavljaju u stvari granice njene rasprostranjenosti. Vrste koje su vrlo široko rasprostranjene su [[kosmopolit]]i. Nasuprot njima su [[endemit]]i, vrste koje naseljavaju samo jednu, često usku oblast. Endemiti nastaju izolovanjem oblasti u kojima se zadržavaju vrste kojih nema u drugim oblastima. Vrste koje se sreću u samo određenim staništima i predstavljaju ostatke izumrlih vrsta koje su živele u ranijim geološkim periodima nazivaju se [[relikt]]i. Zaštiti tih vrsta mora se pokloniti posebna pažnja. |
Pojam staništa treba odvojiti od pojma [[areal]]a vrste. Areal je prostor ili oblast na [[Zemlja|Zemlji]] koju jedna vrsta naseljava. U okviru areala jedne vrste mogu da se nađu različita staništa. Granice areala neke vrste predstavljaju u stvari granice njene rasprostranjenosti. Vrste koje su vrlo široko rasprostranjene su [[kosmopolit]]i. Nasuprot njima su [[endemit]]i, vrste koje naseljavaju samo jednu, često usku oblast. Endemiti nastaju izolovanjem oblasti u kojima se zadržavaju vrste kojih nema u drugim oblastima. Vrste koje se sreću u samo određenim staništima i predstavljaju ostatke izumrlih vrsta koje su živele u ranijim geološkim periodima nazivaju se [[relikt]]i. Zaštiti tih vrsta mora se pokloniti posebna pažnja. |
||
==Literatura== |
== Literatura == |
||
*Janković, M.,Đorđević, V: ''Primenjena ekologija'', Naučna knjiga, Beograd, 1981. |
* Janković, M.,Đorđević, V: ''Primenjena ekologija'', Naučna knjiga, Beograd, 1981. |
||
* Đukanović, Mara: ''Ekološki izazov'', Beograd, 1991. |
* Đukanović, Mara: ''Ekološki izazov'', Beograd, 1991. |
||
*Stanković, S: ''Ekologija životinja'', Beograd, 1979. |
* Stanković, S: ''Ekologija životinja'', Beograd, 1979. |
||
* Janković, M: ''Fitoekologija'', Beograd, 1986. |
* Janković, M: ''Fitoekologija'', Beograd, 1986. |
||
[[ |
[[Kategorija:Ekologija]] |
||
[[ |
[[Kategorija:Ekosistem]] |
||
[[bg:Биотоп]] |
[[bg:Биотоп]] |
||
| Red 52: | Red 52: | ||
[[no:Biotop]] |
[[no:Biotop]] |
||
[[oc:Biotòp]] |
[[oc:Biotòp]] |
||
[[pfl:Biotop]] |
|||
[[pl:Biotop]] |
[[pl:Biotop]] |
||
[[pt:Biótopo]] |
[[pt:Biótopo]] |
||
Verzija na datum 3 maj 2011 u 01:48
Stanište, životno stanište ili biotop je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompleksom ekoloških faktora.
Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, u jednom jezeru, reci ili pustinji, i tu ga je moguće lako pronaći.
Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što zapravo znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korišćenja različitih skloništa i dr. Slikovito objašnjeno – pojam životnog staništa jednog organizma možemo shvatiti kao njegovu adresu, a ekološku nišu kao profesiju. Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih vrsta – životnom zajednicom (biocenozom).
Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr.
Areal
Pojam staništa treba odvojiti od pojma areala vrste. Areal je prostor ili oblast na Zemlji koju jedna vrsta naseljava. U okviru areala jedne vrste mogu da se nađu različita staništa. Granice areala neke vrste predstavljaju u stvari granice njene rasprostranjenosti. Vrste koje su vrlo široko rasprostranjene su kosmopoliti. Nasuprot njima su endemiti, vrste koje naseljavaju samo jednu, često usku oblast. Endemiti nastaju izolovanjem oblasti u kojima se zadržavaju vrste kojih nema u drugim oblastima. Vrste koje se sreću u samo određenim staništima i predstavljaju ostatke izumrlih vrsta koje su živele u ranijim geološkim periodima nazivaju se relikti. Zaštiti tih vrsta mora se pokloniti posebna pažnja.
Literatura
- Janković, M.,Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
- Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
- Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
- Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.