Žica – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 9: | Red 9: | ||
Dve glavne vrste su licnasta i puna žica. Ako kabl za napajanje sastoji se od dva ili tri snopa vrlo tankih žica omotanih izolacijom, to je licnasta žica. Ako u kablu postoji samo jedna jedina žica umesto nekoliko snopova, to je puna žica. Licnasta žica se koristi u uređajima u kojima će se ona stalno pomerati. Kada biste uzeli punu žicu, pukla bi i prekinula se posle samo nekoliko savijanja. Puna žica se koristi za povezivanje komponenata na [[prototipska ploča|prototipskoj ploči]] i u drugim uređajima u kojima se žice neće pomerati. Puna žica se lako umeće u otvore na ploči, a nakon toga ostaje u položaju i u obliku u kojem je postavljena. Ako se povežu komponente na prototipskoj ploči licnastom žicom, neka lična može da se prekine i da napravi kratak spoj.<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 84), Beograd, 2007.</ref> |
Dve glavne vrste su licnasta i puna žica. Ako kabl za napajanje sastoji se od dva ili tri snopa vrlo tankih žica omotanih izolacijom, to je licnasta žica. Ako u kablu postoji samo jedna jedina žica umesto nekoliko snopova, to je puna žica. Licnasta žica se koristi u uređajima u kojima će se ona stalno pomerati. Kada biste uzeli punu žicu, pukla bi i prekinula se posle samo nekoliko savijanja. Puna žica se koristi za povezivanje komponenata na [[prototipska ploča|prototipskoj ploči]] i u drugim uređajima u kojima se žice neće pomerati. Puna žica se lako umeće u otvore na ploči, a nakon toga ostaje u položaju i u obliku u kojem je postavljena. Ako se povežu komponente na prototipskoj ploči licnastom žicom, neka lična može da se prekine i da napravi kratak spoj.<ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 84), Beograd, 2007.</ref> |
||
== Veličine == |
|||
Veličina žice određuje se njenim nazivnim poprečnim presekom ili [[prečnik]]om. Uobičajene mere i odgovarajuće vrednosti prečnika žice u milimetrima, navedene su u tabeli: <ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 85), Beograd, 2007.</ref> |
|||
{| class="wikitable" |
|||
|+ Najčešće žice u elektronskim projektima |
|||
|- align=center |
|||
!Nazivni presek (mm2) |
|||
!Prečnik žice (mm) |
|||
|- align=center |
|||
| 1,31 || 1,29 |
|||
|- align=center |
|||
| 0,82 || 1,02 |
|||
|- align=center |
|||
| 0,52 || 0,81 |
|||
|- align=center |
|||
| 0,33 || 0,64 |
|||
|- align=center |
|||
| 0,05 || 0,25 |
|||
|} |
|||
Osnovne smernice za upotrebu žica u [[elektronika|elektronici]] su: <ref>Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 85), Beograd, 2007.</ref> |
|||
* Žicu prečnika 0,6 ili 0,8 mm možete koristiti za većinu projekata. |
|||
* Žice prečnika 1 ili 1,3 mm su za zahtevne primene, kao što je povezivanje motora sa izvorom napajanja. |
|||
* Žica prečnika 0,25 mm se koristi za takozvano omotavanje žicom, što je metod za povezivanje komponenata na štampanim pločama. |
|||
Žice većeg prečnika se koriste za mnoge druge primene, gde se radi sa većim snagama. Na primer, za priključivanje električnog štednjaka na izvor napajanja obično se koristi žica koja ima prečnik oko 4 mm. |
|||
== Reference == |
== Reference == |
||
Verzija na datum 13 septembar 2020 u 10:55
Žica je istanjen metal cilindričnog oblika, obično kružnog preseka koja se koristi kao prenosilac elektriciteta i signala. Da bi bila dobar provodnik struje mora biti veće dužine i savitljiva. Žice se rabe samostalno, a od više žica se izrađuju metalna užad i kabeli.
Žice su neophodan sastojak svakog električnog kola, jer povezuju komponente i omogućavaju njihov rad.[1] Žica koja se koristi u elektronskim projektima je dugačak struk metala, najčešće od bakra. Žica ima samo jednu ulogu - kroz nju se kreću elektroni.[2]
Dve glavne vrste žice su puna i licnasta.
Vrste
Dve glavne vrste su licnasta i puna žica. Ako kabl za napajanje sastoji se od dva ili tri snopa vrlo tankih žica omotanih izolacijom, to je licnasta žica. Ako u kablu postoji samo jedna jedina žica umesto nekoliko snopova, to je puna žica. Licnasta žica se koristi u uređajima u kojima će se ona stalno pomerati. Kada biste uzeli punu žicu, pukla bi i prekinula se posle samo nekoliko savijanja. Puna žica se koristi za povezivanje komponenata na prototipskoj ploči i u drugim uređajima u kojima se žice neće pomerati. Puna žica se lako umeće u otvore na ploči, a nakon toga ostaje u položaju i u obliku u kojem je postavljena. Ako se povežu komponente na prototipskoj ploči licnastom žicom, neka lična može da se prekine i da napravi kratak spoj.[3]
Veličine
Veličina žice određuje se njenim nazivnim poprečnim presekom ili prečnikom. Uobičajene mere i odgovarajuće vrednosti prečnika žice u milimetrima, navedene su u tabeli: [4]
| Nazivni presek (mm2) | Prečnik žice (mm) |
|---|---|
| 1,31 | 1,29 |
| 0,82 | 1,02 |
| 0,52 | 0,81 |
| 0,33 | 0,64 |
| 0,05 | 0,25 |
Osnovne smernice za upotrebu žica u elektronici su: [5]
- Žicu prečnika 0,6 ili 0,8 mm možete koristiti za većinu projekata.
- Žice prečnika 1 ili 1,3 mm su za zahtevne primene, kao što je povezivanje motora sa izvorom napajanja.
- Žica prečnika 0,25 mm se koristi za takozvano omotavanje žicom, što je metod za povezivanje komponenata na štampanim pločama.
Žice većeg prečnika se koriste za mnoge druge primene, gde se radi sa većim snagama. Na primer, za priključivanje električnog štednjaka na izvor napajanja obično se koristi žica koja ima prečnik oko 4 mm.
Reference
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 84), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 84), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 84), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 85), Beograd, 2007.
- ↑ Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 85), Beograd, 2007.
