Poligon – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
|||
| Red 3: | Red 3: | ||
'''Mnogougao''', '''mnogokut''' ili '''poligon''' je zatvorena izlomljena [[linija]]. Drugi naziv je ''poligon''. |
'''Mnogougao''', '''mnogokut''' ili '''poligon''' je zatvorena izlomljena [[linija]]. Drugi naziv je ''poligon''. |
||
poligoni su pederi i svonjko je debeo i pozdravlja vas dimitrije |
|||
Ako sva temena mnogougla leže u jednoj [[ravan|ravni]], mnogougao se naziva ravan mnogougao. To je mnogougao u užem smislu. Ako sva temena mnogougla ne leže u jednoj ravni, mnogougao se naziva [[prostor]]ni mnogougao. [[Segment]]i izlomljene linije se nazivaju '''stranice''' mnogougla, a temena izlomljene linije, krajevi stranica, nazivaju se '''temena''' mnogougla. Ako je mnogougao [[homeomorfizam|homeomorfan]] kružnici, on se naziva prost mnogougao. |
|||
[[homeomorfizam|homeomorfan]] kružnici, on se naziva prost mnogougao. |
|||
Drugim rečima, prost mnogougao je mnogougao bez samopreseka, tj. kada: |
Drugim rečima, prost mnogougao je mnogougao bez samopreseka, tj. kada: |
||
# iz svakog njegovog temena ishode samo dve stranice; |
# iz svakog njegovog temena ishode samo dve stranice; |
||
| Red 11: | Red 12: | ||
U [[Elementarna geometrija|elementarnoj geometriji]] se podrazumevaju prosti mnogouglovi. Mnogougao se definiše i kao dio ravni ograničen izlomljenom linijom. Mnogougao se naziva konveksnim (ispupčenim) ako cio leži sa jedne strane svake prave na kojoj leži njegova stranica. Drugim rečima, mnogougao je [[konveksnost|konveksan]] ako duž koja spaja svake dve njegove tačke, cela (svim svojim tačkama) pripada tom mnogouglu. Zbir unutrašnjih uglova svakog prostog mnogugla je -{(n-2)180°}-, gde je -{n = 3, 4, 5, ...}- broj njegovih stranica. |
U [[Elementarna geometrija|elementarnoj geometriji]] se podrazumevaju prosti mnogouglovi. Mnogougao se definiše i kao dio ravni ograničen izlomljenom linijom. Mnogougao se naziva konveksnim (ispupčenim) ako cio leži sa jedne strane svake prave na kojoj leži njegova stranica. Drugim rečima, mnogougao je [[konveksnost|konveksan]] ako duž koja spaja svake dve njegove tačke, cela (svim svojim tačkama) pripada tom mnogouglu. Zbir unutrašnjih uglova svakog prostog mnogugla je -{(n-2)180°}-, gde je -{n = 3, 4, 5, ...}- broj njegovih stranica. |
||
Mnogougao koji nije prost naziva se zvezdastim. |
Mnogougao koji nije prost naziva se zvezdastim. |
||
== Konveksnost == |
== Konveksnost == |
||
Verzija na datum 30 oktobar 2019 u 19:43
Za ostala značenja, vidi Poligon (razvrstavanje).
Mnogougao, mnogokut ili poligon je zatvorena izlomljena linija. Drugi naziv je poligon.
poligoni su pederi i svonjko je debeo i pozdravlja vas dimitrije homeomorfan kružnici, on se naziva prost mnogougao. Drugim rečima, prost mnogougao je mnogougao bez samopreseka, tj. kada:
- iz svakog njegovog temena ishode samo dve stranice;
- stranice nemaju zajedničkih tačaka (temena ne pripadaju stranicama);
- temena ne leže na stranicama.
U elementarnoj geometriji se podrazumevaju prosti mnogouglovi. Mnogougao se definiše i kao dio ravni ograničen izlomljenom linijom. Mnogougao se naziva konveksnim (ispupčenim) ako cio leži sa jedne strane svake prave na kojoj leži njegova stranica. Drugim rečima, mnogougao je konveksan ako duž koja spaja svake dve njegove tačke, cela (svim svojim tačkama) pripada tom mnogouglu. Zbir unutrašnjih uglova svakog prostog mnogugla je (n-2)180°, gde je n = 3, 4, 5, ... broj njegovih stranica.
Mnogougao koji nije prost naziva se zvezdastim.
Konveksnost
Formalniji način da se proveri konveksnost zatvorenog mnogougla u ravni je da se njegova ivica posmatra kao put. Ukoliko se zamišljeni objekat kreće po tom putu i pritom menja pravac svog kretanja samo na levo ili samo na desno, mnogougao je konveksan. Pritom nije bitno kako su „levo“ i „desno“ orijentisani.
Računarska grafika
Reč „poligon“ se u računarskoj grafici koristi isključivo za trougao, koji je osnovni grafički primitiv za predstavljanje trodimenzionih objekata. Svaki trodimenzioni objekat je predstavljen skupom trouglova koji sem koordinata svojih tačaka mogu imati i druga svojstva poput boje, teksture kojom su popunjeni, osvetljenosti i dr. Mnogouglovi koji nisu truglovi se po pravilu razlažu na trouglove.
