Van der Valsov radijus – razlika između verzija
m Bot: Migrating 36 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q166879 (translate me) |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 3: | Red 3: | ||
! radijus (<math>\AA</math>) |
! radijus (<math>\AA</math>) |
||
|- |
|- |
||
| [[Vodonik]] |
| [[Vodik|Vodonik]] |
||
| 1.20 |
| 1.20 |
||
|- |
|- |
||
| Red 9: | Red 9: | ||
| 1.7 |
| 1.7 |
||
|- |
|- |
||
| [[Azot]] |
| [[Dušik|Azot]] |
||
| 1.55 |
| 1.55 |
||
|- |
|- |
||
| Red 31: | Red 31: | ||
|} |
|} |
||
'''Van der Valsov radijus''' predstavlja rastojanje između [[elektron]]a najudaljenijih od [[atomsko jezgro|atomskog jezgra]] i tog atomskog jezgra slobodnih [[atom]]a, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih [[ |
'''Van der Valsov radijus''' predstavlja rastojanje između [[elektron]]a najudaljenijih od [[atomsko jezgro|atomskog jezgra]] i tog atomskog jezgra slobodnih [[atom]]a, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih [[molekula]]. |
||
Van der Valsov radijus je dobio ime po [[Johanes Diderik van der Vals|Johaneu Dideriku van der Valsu]], dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku [[1910]]. godine. |
Van der Valsov radijus je dobio ime po [[Johanes Diderik van der Vals|Johaneu Dideriku van der Valsu]], dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku [[1910]]. godine. |
||
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u [[kristal]]ima koji se sastoje od neke vrste [[ |
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u [[kristal]]ima koji se sastoje od neke vrste [[molekula]] (ukoliko nisu [[jon]]ski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade [[kristalna rešetka|kristalnu rešetku]], odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom [[agregatna stanja|agregatnom stanju]] takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu. |
||
Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva [[atom]]a bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od [[kovalentni radijus|kovalentnih radijusa]] istih atoma |
Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva [[atom]]a bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od [[kovalentni radijus|kovalentnih radijusa]] istih atoma |
||
Aktualna verzija na datum 17 juni 2013 u 14:53
| Element | radijus () |
|---|---|
| Vodonik | 1.20 |
| Ugljenik | 1.7 |
| Azot | 1.55 |
| Kiseonik | 1.4 |
| Fluor | 1.35 |
| Fosfor | 1.9 |
| Sumpor | 1.85 |
| Hlor | 1.8 |
| Jod | 2.15 |
Van der Valsov radijus predstavlja rastojanje između elektrona najudaljenijih od atomskog jezgra i tog atomskog jezgra slobodnih atoma, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih molekula.
Van der Valsov radijus je dobio ime po Johaneu Dideriku van der Valsu, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 1910. godine.
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u kristalima koji se sastoje od neke vrste molekula (ukoliko nisu jonski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade kristalnu rešetku, odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom agregatnom stanju takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu.
Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva atoma bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od kovalentnih radijusa istih atoma