Dagerotipija – razlika između verzija
m r2.7.3) (Bot: mijenja sv:Daguerrotypi sa sv:Dagerrotypi |
|||
| Red 30: | Red 30: | ||
{{Link FA|he}} |
{{Link FA|he}} |
||
[[ar:داجيرية]] |
|||
[[bn:দাগেরোটাইপ]] |
|||
[[ca:Daguerreotip]] |
|||
[[cs:Daguerrotypie]] |
|||
[[da:Daguerreotypi]] |
|||
[[de:Daguerreotypie]] |
|||
[[el:Νταγκεροτυπία]] |
|||
[[en:Daguerreotype]] |
|||
[[eo:Dagerotipio]] |
|||
[[es:Daguerrotipo]] |
|||
[[et:Dagerrotüüpia]] |
|||
[[fa:داگرئوتایپ]] |
|||
[[fi:Dagerrotypia]] |
|||
[[fr:Daguerréotype]] |
|||
[[fur:Dagherotipie]] |
|||
[[gl:Daguerrotipo]] |
|||
[[he:דאגרוטיפ]] |
|||
[[hr:Dagerotipija]] |
|||
[[hu:Dagerrotípia]] |
|||
[[hy:Դագերոտիպիա]] |
|||
[[id:Daguerreotype]] |
|||
[[is:Daguerreaðferð]] |
|||
[[it:Dagherrotipia]] |
|||
[[ja:ダゲレオタイプ]] |
|||
[[lt:Dagerotipija]] |
|||
[[lv:Dagerotips]] |
|||
[[ml:ഡഗറോടൈപ്പ്]] |
|||
[[ms:Daguerreotaip]] |
|||
[[nl:Daguerreotypie]] |
|||
[[nn:Daguerreotypi]] |
|||
[[no:Daguerreotypi]] |
|||
[[pl:Dagerotypia]] |
|||
[[pt:Daguerreótipo]] |
|||
[[ro:Daghereotipie]] |
|||
[[ru:Дагеротипия]] |
|||
[[simple:Daguerreotype]] |
|||
[[sk:Dagerotypia]] |
|||
[[sl:Dagerotipija]] |
|||
[[sr:Дагеротипија]] |
|||
[[sv:Dagerrotypi]] |
|||
[[th:กระบวนการดาแกโรไทป์]] |
|||
[[tr:Dagerreyotipi]] |
|||
[[uk:Дагеротипія]] |
|||
[[zh:银版摄影法]] |
|||
Verzija na datum 15 mart 2013 u 03:08
Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije. Razvio ju je Luj Dager, po kome i nosi ime.
Ova tehnika je razvijena nakon prvih slika Nisefora Nijepsa i bila je u upotrebi oko 20 godina, od 1839., do oko 1860..
Tehnika dagerotipije
Kod dagerotipije nema negativa, slika se pravi direktno na posrebrenoj ploči (dagerotipiji) kada se ova u mraku izloži jodnoj pari. Tada na njenoj površini nastaje svetlosno osetljivi srebrov-jodid. Ploča se dalje osvetljuje u kameri zvanoj kamera opskura. Nakon čega na njoj nastaje latentna slika, još uvek nevidljiva. Tada se ploča izloži pari živog srebra i fiksira u rastopini sumporovog-dioksida ().
Takva slika bila je vrlo osetljiva, pa se premazivala zlatom i hlorom radi zaštite i boljeg kontrasta.
Zbog prirode slike, reprodukcija nije bila moguća, pa je svaka dagerotipija original.
Dagerotipija u Srbiji
Prvu dagerotipiju u Srbiji je napravio pionir i prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković 1840. Tehniku je usvojio za vreme boravka u Parizu, 1839., od samog pronalazaći - Luja Dagera. Navodno je 1841. Anastas Jovanović slikao kneza Mihajla, ali dagerotipija nije uspela. Ubrzo su se u Srbiji pojavili i strani dagerotipisti.
