Van der Valsov radijus – razlika između verzija
m Robot: Adding bg:Радиус на ван дер Ваалс |
m Bot: Migrating 36 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q166879 (translate me) |
||
| Red 44: | Red 44: | ||
[[Kategorija:Hemijske osobine]] |
[[Kategorija:Hemijske osobine]] |
||
[[af:Van der Waals radius]] |
|||
[[an:Radio de van der Waals]] |
|||
[[ar:نصف قطر فان دير فالس]] |
|||
[[ast:Radiu de van der Waals]] |
|||
[[bg:Радиус на ван дер Ваалс]] |
|||
[[bs:Van der Waalsov radijus]] |
|||
[[ca:Radi de van der Waals]] |
|||
[[cs:Van der Waalsův poloměr]] |
|||
[[de:Van-der-Waals-Radius]] |
|||
[[en:Van der Waals radius]] |
|||
[[eo:Radiuso de van der Waals]] |
|||
[[es:Radio de Van der Waals]] |
|||
[[eu:Van der Waalsen erradio]] |
|||
[[fa:شعاع واندروالسی]] |
|||
[[fi:Van der Waalsin säde]] |
|||
[[fr:Rayon de van der Waals]] |
|||
[[he:רדיוס ואן דר ואלס]] |
|||
[[it:Raggio di van der Waals]] |
|||
[[ja:ファンデルワールス半径]] |
|||
[[ko:판데르발스 반지름]] |
|||
[[mk:Ван дер Валсов радиус]] |
|||
[[nl:Vanderwaalsstraal]] |
|||
[[pl:Promień van der Waalsa]] |
|||
[[pt:Raio de Van der Waals]] |
|||
[[ro:Rază van der Waals]] |
|||
[[ru:Радиус Ван-дер-Ваальса]] |
|||
[[simple:Van der Waals radius]] |
|||
[[sk:Van der Waalsov polomer]] |
|||
[[sl:Van der Waalsov polmer]] |
|||
[[sr:Ван дер Валсов радијус]] |
|||
[[sv:Van der Waalsradie]] |
|||
[[th:รัศมีวานเดอร์วาลส์]] |
|||
[[uk:Радіус Ван дер Ваальса]] |
|||
[[ur:وانڈروال رداس]] |
|||
[[vi:Bán kính van der Waals]] |
|||
[[zh:范德华半径]] |
|||
Verzija na datum 8 mart 2013 u 23:43
| Element | radijus () |
|---|---|
| Vodonik | 1.20 |
| Ugljenik | 1.7 |
| Azot | 1.55 |
| Kiseonik | 1.4 |
| Fluor | 1.35 |
| Fosfor | 1.9 |
| Sumpor | 1.85 |
| Hlor | 1.8 |
| Jod | 2.15 |
Van der Valsov radijus predstavlja rastojanje između elektrona najudaljenijih od atomskog jezgra i tog atomskog jezgra slobodnih atoma, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih molekula.
Van der Valsov radijus je dobio ime po Johaneu Dideriku van der Valsu, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 1910. godine.
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u kristalima koji se sastoje od neke vrste molekula (ukoliko nisu jonski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade kristalnu rešetku, odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom agregatnom stanju takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu.
Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva atoma bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od kovalentnih radijusa istih atoma