Optički miš

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Optički miševi koriste specijalnu radnu površinu koja se koristi u sprezi sa optičkim sistemom i fotodetektorima za generisanje signala koji ukazuju na kretanje. Specijalna radna površina, ili podloga miša, se obično štampa kao mreža linija, tačaka, ili drugih geometrijskih oblika koji se mogu osvetliti i fokusirati na detektor. Detektor generiše signale koji su proporcionalni pomeranju miša. Najčešće korišćena optička podloga za miš sastoji se od reflektujuće površine na kojoj je štampana rešetka ortogonalnih linija. Vertikalne linije su štampane u jednoj boji, a horizontalne u drugoj. Boje su odabrane da apsorbuju svetlost na različitim frekvencijama. Optički detektori miša mogu praviti razliku između horizontalnog i vertikalnog pomeranja. Svaka boja ima izraziti maksimum apsorpcije na svojoj talasnoj dužini, a vrlo mali nivo apsorpcije na drugoj talasnoj dužini. Talasne dužine svetlosti koje se korite su 670nm - crvena i 940nm infracrvena.

Kada se površina po kojoj se miš pomera osvetli, svetlo LED elemenata se direktno i totalno reflektuje od površine podloge koja nije premazana bojom (boja se nanosi na površinu ogledala), a reflektuje, ali atenuirano od površine koja je premazana bojom. Svetli i tamni objekti (u ovom slučaju su linije) se mogu fokusirati pomoću sočiva i ogledala sa ciljem da se formira slika na fotodetektoru.

Optički sistem je tako podešen da jedan potpuni prelaz linija/praznina odgovara dužini četiri fotodetektorska elementa. Kako se miš pomera po površini, tamne i svetle slike se pomeraju preko elemenata detektora, a svaki detektor će generisati struju koja je proporcionalna svetlu koje osvetljava taj elemenat. Ove struje su obično veoma male (reda 50 do 100nA) i moraju se pojačati i konvertovati u napon pre nego što se vrši njihova interpretacija. Da bi se ostvarila ova funkcija koriste se operacioni pojačavači koji vrše konverziju struje fotodioda u odgovarajući naponski nivo.