Održivi razvoj

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Shema održivog razvoja

Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.

Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.

Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine, koja se ogleda u ekološkim izazovima i problemima kao što su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.

Definicije održivog razvoja[uredi - уреди | uredi izvor]

Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja.

Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland komisija) u svom izveštaju pod nazivom „Naša zajednička budućnost“. Definicija glasi:

„Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“[1]

Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.

Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života“.[2]

Dimenzije održivog razvoja[uredi - уреди | uredi izvor]

Uobičajeno je stanovište da se koncept održivog razvoja može razložiti u tri osnovne dimenzije: ekološka, ekonomska i socijalna održivost. Postoje predlozi da se kultura uvrsti kao četvrta dimenzija održivosti.[3] Prema drugim izvorima, četvrta dimenzija je institucionalna,[4] pri čemu se ima u vidu princip dobrog upravljanja.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. -{World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press}- [1]
  2. Centar za demokratsku tranziciju [2]
  3. United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
  4. United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]