Održivi razvoj
Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.
Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.
Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine, koja se ogleda u ekološkim izazovima i problemima kao što su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.
Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja.
Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland komisija) u svom izveštaju pod nazivom „Naša zajednička budućnost“. Definicija glasi:
„Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“[1]
Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.
Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života“.[2]
Uobičajeno je da se koncept održivog razvoja može razložiti u tri osnovne dimenzije: ekološka, ekonomska i socijalna održivost. Postoje predlozi da se kultura uvrsti kao četvrta dimenzija održivosti.[3] Prema drugim izvorima, četvrta dimenzija je institucionalna,[4] pri čemu se ima u vidu princip dobrog upravljanja.
- ↑ World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]
- ↑ Centar za demokratsku tranziciju [2]
- ↑ United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
- ↑ United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995
