Novih sedam svjetskih čuda

Novih sedam svetskih čuda (engl. New Seven Wonders of the World) ili Sedam svetskih čuda novog sveta je međunarodno takamičenje održano 2007. godine na inicijativu Bernarda Vebera, osnivača „Nove otvorene svetske korporacije“ (engl. New Open World Corporation (NOWC)), koja je ujedno i organizovala ovaj događaj. UNESKO se odmah ogradio od ovog takmičenja^[1].

Na ovom takmičenju mogle su da učestvuju građevine nastale od početka sveta i završene do 2000. godine, uz uslov da i danas postoje i da su u u očuvanom stanju. Svako ko je želeo, mogao je da glasa putem telefona, imejla ili SMS poruke, ili preko veb sajta organizatora ovog događaja. Praktično je bilo moguće da jedna te ista osoba glasa neograničen broj puta jedini uslov je bio da svaki put glasa sa druge imejl-adrese ili da pošalje SMS sa drugog mobilnog telefona.

Pobednice takmičenja — Sedam svetskih čuda novog sveta

Proglašenje pobednika se održalo u Portugalu, u Lisabonu, 7. jula, 2007. godine (07.07.07.). Red po kom su pobednici bili objavljivani je, prema organizatorima, nasumičan, i nema veze sa brojem glasova koje je svako od njih dobio.

Kineski zid, Kina Google Earth^{[mrtav link]}
Drevni grad Petra, Jordan. Google Earth^{[mrtav link]}
Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro, Brazil. Google Earth^{[mrtav link]}
Maču Pikču, Kusko, Peru. Google Earth^{[mrtav link]}
Čičen Ica (Jukatan, Meksiko).
Koloseum, Rim, Italija. Google Earth^{[mrtav link]}
Tadž Mahal, Agra, Indija. Google Earth^{[mrtav link]}

Kritike

UNESKO je izjavila da je donela odluku da ne podrži ovu kampanju zato što smatra da se radi o medijskoj kampanji i u ličnu Veberovu korist. Takođe je dodala da sentimentalna vrednost nije dovoljna za jedan spomenik da bi bio uključen na listu čuda. UNESKO takođe tvrdi da glasanje nije univerzalno, s obzirom da je onemogućeno milionima onih koji nemaju pristup internetu i da je lista kandidata napravljena prema kiterijumima koji nemaju ni obrazovni ni naučni karakter^[2]
Neki misle da je jedini cilj ovog projekta profit, (s obzirom da se, na primer, glasanje putem telefona plaćalo) iako Bernar Veber tvrdi da je sva dobit (ako je ima) od ovog projekta namenjena restauraciji spomenika.
Još jedna kritika koju poznavaoci umetnosti upućuju ovom takmičenju je i činjenica da se sedam čuda bira glasanjem, kada se umetnička vrednost ne meri glasanjem, pogotovu ne glasanjem osoba koje nemaju potrebna znanja iz umetnosti.
Drugi, opet, kao direktor Čičen Ice, misle da ovaj tip inicijativa podstiče kompetitivnost i diskriminaciju^[3]
Neke osobe u Egiptu misle da Piramide u Gizi ne treba da se takmiče sa, na primer, modernim građevinama kao što je Sidnejska opera, a neki su čak okarakterisali projekat kao „apsurdan“ i kao običnu promociju Bernara Vebera^[4]^[5]
Mnogi su se pridružili kritikama koje je uputio UNESKO a u vezi sa tim što mnogi nisu mogli da glasaju zbog toga što nemaju pristup internetu, ili nemaju telefon, ili nemaju novac da bi platili da glasaju^[6]. Tome se dodaje sumnjiva činjenica da jedna osoba može da glasa više puta.