Lokomotiva
Lokomotiva je vučno železničko vozilo namenjeno vuči kompozicije kola i vagona po koloseku. i nema mesto za smeštaj putnika.
Podela[uredi | uredi kod]
Lokomotive odn. železnička vučna vozila možemo podeliti na više načina:
- prema vrsti pogona
- eksploatacijskoj nameni
- dosegu opsluživanja
- širini koloseka i
- vrsti pruge
Prema vrsti pogona lokomotive možemo podeliti na: parne, dizelske, električne i turbinske.
Prema eksploatacijskoj nameni lokomotive možemo podeliti na:
- putničke lokomotive - namenjene su za vuču putničkih vozova, razvijaju veće brzine i imaju male vučne sile
- teretne lokomotive - namenjene su za vuču teretnih vozova, razvijaju manje brzine od putničkih lokomotiva ali zato imaju veće vučne sile
- univerzalne lokomotive - namenjene su kombinovanoj vuči teretnih i putničkih vozova
- manevarske lokomotive - namenjene su za rad na železničkim stanicama (rastavljanju i sastavljanju vozova isl.), u pravilu su manje od ostalih lokomotiva, razvijaju manje brzine ali velika ubrzanja
Prema dosegu opsluživanja lokomotive možemo podeliti na: lokalne, prigradske i međugradske. Razlikuju se u maksimalnim brzinama i konstrukciji, tako da su lokalne i prigradske lokomotive u pravilu lakše i sporije od međugradskih lokomotiva.
Prema širini koloseka lokomotive možemo podeliti na lokomotive za široki kolosek (1668 mm, 1524 mm), normalni kolosek (1435 mm), i uski kolosek (1000 mm, 760 mm, 600 mm).
Prema vrsti pruge lokomotive možemo podeliti na lokomotive za:
- magistralne glavne pruge
- magistralne pomoćne pruge
- pruge prvog reda
- pruge drugog reda
Osim ovih podela razlikujemo još i:
- motorni vagon - lokomotiva koja ima i prostor za smeštaj putnika
- motorni voz - je ustvari celina sastavljena od upravljačkih vagona i vagona (to u pravilu gradski vozovi)
Dizel-električna lokomotiva dobija snagu od dizel motora, a prenos snage na pogonske osovine vrši se električnim putem. Dizel-motor pokreće električni generator koji napaja strujom elektromotore, a ovi pokreću pogonske osovine.
