Leskovački roštilj
Leskovački roštilj predstavlja skup pečenih jela karakterističnih po ljutom ukusu, pretežno sačinjenih od mesa.
Leskovački roštilj bazira se isključivo na crvenom junećem mesu. Roštiljsko meso se peče dobro usoljeno. Leskovačka kuhinja pripada kuhinjama sa najvećim učešćem povrća u vidu velikog broja različitih vitaminskih salata. Začini koji se koriste su biljnog porijekla, takođe puni minerala i vitamina. Masnoće životinjskog porekla su zastupljene u minimalnim količinama, a ulje se koristi isključivo u sirovom stanju. Ljuti dodaci su neobavezni. Leskovački kulinarski specijaliteti se pripremaju na otvorenoj vatri, na ćumuru, što im obezbeđuje izuzetan ukus i sočnost.
Dok nisu postojale mašine za mlevenje mesa, meso je sjeckano na panju. Tradicionalisti i danas smatraju da je to najbolji način pripreme, jer meso, navodno, ostaje sočno i ne može da pregori. Oni ne priznaju šajbne i levke, kao ni pečenje na plinskim i električnim pećima već samo skare (roštilje) sa žarom od drvenog ćumura uz okretanje mesa isključivo golim rukama.
Leskovčani su postigli vrhunsko majstorstvo u izboru mesa za roštilj, pripremanju i pečenju. Kažu da je za roštilj najvažnije dobro pripremiti meso.
Meso najprije odstoji, pa se nakon mljevenja opet ostavlja da odstoji na temperaturi do 4 °C oko 24 sata, pa se opet samelje i dobro umijesi. Od ovako pripremljenog mesa prave se leskovački specijaliteti.