La Strada (bend)
- Za članak o filmu La strada Federika Felinija, pogledajte članak Ulica.
| La strada | |
|---|---|
|
| |
| Aktivni period | 1979–1981, 1985–1987. |
| Žanr | Novi talas, alternativni rok |
| Izdavačka kuća | Ding Dong, PGP RTB, M produkcija Radija Novi Sad |
| Vezani članci | Luna Pekinška patka EKV |
La Strada je nekadašnji novotalasni bend iz Novog Sada. Iako su iza sebe ostavili samo jedan album, mnogi ih smatraju veoma uticajnim bendom, a pojedini članovi benda su prethodno svirali u novosadskim bendovima Luni i Pekinškoj patki.
Grupu je 1979. godine osnovao Slobodan Tišma (gitara, glavni vokal), poznatiji kao „Deda“, rok veteran i pesnik, a bend je nazvao po istoimenom filmu Federika Felinija. La Stradu su, pored Tišme, činili još: basisti Danijel Stari i Boris Oslovčan (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša Ilić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Bend je funkcionisao sa dvojicom basista jer Stari nije želeo da nastupa uživo, njegova zamena na živim nastupima bio je Oslovčan, dok je Sekulića koji takođe nije nastupao uživo, zamenjivala bas-mašina.
Ova postava svoj prvi snimak napravila je u studiju braće Vranješević i na njemu su bile tri pesme On, Sat i Narcis. Te pesme zabeležene su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980). Sve tri su često puštane u emisijama Radio Novog Sada „Ju pop scena“ i „Novi vidici“ koje je vodio Dragan Gojković Goja, veliki poznavalac rastuće svetske novotalasne scene tog vremena. Nakon snimanja ovih pesama, obojica gitarista su napustili bend a umesto njih došli su Predrag Ostojić Preža (gitara) i Ivan Fece Firči (stalni bubnjar). Prvi javni nastup bend je imao 1980. godine u novosadskom klubu „No. 1“. Postava u sastavu Tišma, Oslovčan, Firči i Ostojić svirala je i kao predgrupa Električnom orgazmu. U maju 1981. godine nastupili su na subotičkom festivalu "Omladina", kao i u Novom Sadu u dunavskom parku na rukometnom terenu, kao predgrupa Filmu. Poslednji put javno su svirali u beogradskom KST-u u junu 1981. Usled nesporazuma unutar benda, Oslovčan je napustio grupu, a na njegovo mesto došao je Zoran Bulatović Bale iz Pekinške patke. Pošto je i Ostojić otišao na svoju stranu, Tišma je ostao jedini gitarista u bendu. Iako su bili dobro prihvaćeni na Štrandu u Novom Sadu i u Pančevu, La Strada je prestala da postoji. Na njenom pepelu Tišma, Firči i Bale, zajedno sa Markom Vukomanovićem iz Pekinške patke, osnivaju Lunu.
Kada se Luna raspala 1985. godine, Tišma i Stari, zajedno sa bivšom klavijaturistkinjom i basistkinjom Lune Jasminom Mitrušićem Minom i uz Žolta Horvata (gitara) i Roberta Radića (bubnjevi), obojica bivši članovi Kontraritma, ponovo su okupili La Stradu. U magazinu Džuboks, koji je tada izlazio, La Strada je proglašena za najveću nadu u 1985. godini. Nakon nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i drugim mestima, ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem Subom (Rex Ilusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. U prodaji se našao 1987. godine preko „M produkcije“, muzičke kuće Radio Novog Sada, jednog od najvećih izdavača u Srbiji tokom osamdesetih. Kompletno snimanje i objavljivanje albuma je finansirao Radio Novi Sad i tiraž je 500 primeraka. Za razliku od onoga što su radili u Luni, ovo izdanje nudilo je kombinaciju klasičnog pop-rok zvuka sa Tišminom poezijom. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna interpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče.
Ubrzo nakon izlaska albuma, Horvat, Stari i Mina su napustili bend, a album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tišmu i Radića, svirali gitarista Zoran Lekić (eks Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Ilija Vlaisavljević Bebec. Ovakva postava je u studiju snimila šest novih pesama koje nikada nisu objavljene i nakon još nekoliko nastupa, poslednji koncert održali su u Subotici 1987. godine, posle čega Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom. Vlaisavljević je otišao u Boje, a Lekić nastavio da svira u Obojenom programu.
Slobodan Tišma ipak, nastavlja da piše poeziju,što je rezultovalo sa tri objavljene zbirke pesama i jednom knjigom proze. Prva pod naslovom Manirizmi izašla je 1995, a druga, naslovljena Vrt kao to, dve godine kasnije i sastojala se od pesama objavljenim u časopisima „Polja“ i „Indeks“, kao i u Letopisu Matice srpske tokom sedamdesetih. Poslednja zbirka, naslovljena Blues Diary izašla je 2001. Tišma je nakon toga objavio knjigu proze Urvidek (Narodna knjiga, Beograd, 2005) i romane Quattro Stagioni (Laguna, Beograd, 2009) i Bernardijeva soba (Kulturni centar Novog Sada, 2011).
- La strada (M produkcija Radija Novi Sad, 1987)
- Demo top vol. 3 - Ventilator 202 (PGP-RTB, 1985)
- Bogomir Mijatović, NS rokopedija, novosadska rok scena 1963–2003, SWITCH, 2005.
