Kriptovaluta

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Majnovanje kriptovalute

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju (kriptografija) kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde transfera valute.[1][2][3]

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.

Prva kriptovaluta[uredi - уреди | uredi izvor]

Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.[4]

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren.[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu [6] nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema.[7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.[8]

Legalnost[uredi - уреди | uredi izvor]

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.

Prednosti[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
  • Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
  • Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
  • Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
  • Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
  • Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
  • Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer").

Kritike i mane[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
  • Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
  • Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
  • Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
  • Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
  • Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.[9]
  • Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.[10]
  • Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.[11]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Greenberg, Andy (20. 4. 2011.). "Crypto Currency". Forbes.com. Pristupljeno 8. 8. 2014.. 
  2. Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
  3. Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. http://www.heg-fr.ch/EN/School-of-Management/Communication-and-Events/events/Pages/EventViewer.aspx?Event=patrick-schuffel.aspx. 
  4. Sagona-Stophel, Katherine. "Bitcoin 101 white paper". Thomson Reuters. Arhivirano iz originala 13 Aug 2016. https://web.archive.org/web/20160813163512/http://www.trssllc.com/wp-content/uploads/2013/05/White_Paper_Bitcoin_101.pdf. pristupljeno 11. 7. 2016.. 
  5. Tasca, Paolo (7. 9. 2015.). "Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks". SSRN 2657598. 
  6. McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015.). "What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold". NewsBTC. http://www.newsbtc.com/2015/09/09/what-is-the-difference-between-bitcoin-forex-gold-a-tripod-theory-revised/. pristupljeno 15. 9. 2015.. 
  7. Allison, Ian (8. 9. 2015.). "If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless". NewsBTC. http://www.ibtimes.co.uk/nick-szabo-if-banks-want-benefits-blockchains-they-must-go-permissionless-1518874. pristupljeno 15. 9. 2015.. 
  8. Matteo D’Agnolo. "All you need to know about Bitcoin". timesofindia-economictimes. http://economictimes.indiatimes.com/news/international/business/all-you-need-to-know-about-bitcoin/articleshow/48910867.cms. 
  9. Sheppard, William (1. 4. 2014.). "Keeping Your Cryptocurrency Safe". C4ss.org. https://c4ss.org/content/25638. pristupljeno 18. 12. 2017.. 
  10. 3:00 PM (11. 4. 2014.). "Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf". Meetup.com. https://www.meetup.com/BitcoinDC/events/176047462/?oc=evam&_cookie-check=C7DVCqEBbBtlN5Uk. pristupljeno 18. 12. 2017.. 
  11. "Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules". Bloomberg.com. 18. 12. 2013.. https://www.bloomberg.com/news/articles/2013-12-17/bitcoin-rules-drafted-in-denmark-as-regulator-warns-against-use. pristupljeno 18. 12. 2017.. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]