Kriptovaluta
 | Ovaj članak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete ga urediti. |
Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju (kriptografija) kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde transfera valute.[1][2][3]
Podaci o individualnom vlasništvu nad novčićima čuvaju se u digitalnom registru, koji je računarska baza podataka koja koristi snažnu kriptografiju za osiguravanje evidencije transakcija, kontrolu stvaranja dodatnih novčića i verifikaciju transfera vlasništva nad novčićima. Uprkos terminu koji je postao opisan za mnoge zamjenjive blokčejn tokene koji su kreirani, kriptovalute se ne smatraju valutama u tradicionalnom smislu, i različiti pravni tretmani su im primenjivani u različitim jurisdikcijama, uključujući klasifikaciju kao robe, hartija od vrednosti i valuta. Kriptovalute se generalno posmatraju kao posebna klasa imovine u praksi. Neke kripto šeme koriste validatore za održavanje kriptovalute. U modelu dokaza o posedovanju, vlasnici ulažu svoje tokene kao kolateral. Zauzvrat, dobijaju ovlašćenje nad tokenom proporcionalno iznosu koji ulažu. Generalno, ovi vlasnici tokena dobijaju dodatno vlasništvo nad tokenom tokom vremena putem provizija mreže, novih tokena koji su u opticaju, ili drugih mehanizama nagrađivanja.
Kriptovaluta ne postoji u fizičkom obliku (kao papirni novac) i obično nije izdata od strane centralne autoritete. Kriptovalute obično koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot digitalnoj valuti centralne banke (CBDC). Kada se kriptovaluta kuje, kreira pre izdavanja, ili izda od strane jednog izdavaoca, generalno se smatra centralizovanom.
Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.[4]
Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren.[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu [6] nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema.[7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.[8]
Alternativne kriptovalute često imaju osnovne razlike u poređenju sa Bitcoinom. Na primer, Litecoin ima za cilj da obradi blok svakih 2,5 minuta, umesto Bitcoinovih 10 minuta, što omogućava Litecoinu da potvrđuje transakcije brže od Bitcoina. Još jedan primer je Ethereum, koji ima funkcionalnost pametnih ugovora koja omogućava decentralizovanim aplikacijama da se izvršavaju na njegovom blokčeinu. Prema vestima Bloomberg-a, Ethereum je bio najkorišćeniji blokčein u 2020. godini. Prema New York Times-u, 2016. godine imao je najveći "pratilac" od svih alternativnih kriptovaluta.
Kriptovaluta se proizvodi kolektivno od strane celokupnog kriptovalutnog sistema, po stopi koja je definisana prilikom stvaranja sistema i koja je javno navedena. U centralizovanim bankarskim i ekonomskim sistemima poput američkog Federalnog rezervnog sistema, snabdevanje valutom kontroliraju korporativni odbori ili vlade. U slučaju kriptovalute, kompanije ili vlade ne mogu proizvesti nove jedinice, i do sada nisu obezbedile podršku drugim firmama, bankama ili korporativnim entitetima koji drže vrednost imovine izraženu u njoj. Osnovni tehnički sistem na osnovu kojeg su kriptovalute kreirane bio je stvoren od strane Satoshija Nakamota.
U okviru sistema dokaza o radu poput Bitcoina, bezbednost, integritet i balans glavne knjige održava zajednica međusobno nepoverljivih strana koje se nazivaju rudarima. Rudari koriste svoje računare kako bi pomogli u validaciji i vremenskom obeležavanju transakcija, dodajući ih u glavnu knjigu u skladu sa određenim šemama obeležavanja vremena. U blokčeinu koji koristi dokaz o posedovanju, transakcije se validiraju od strane vlasnika povezane kriptovalute, ponekad grupisanih u bazene sredstava.
Većina kriptovaluta je dizajnirana da postepeno smanjuje proizvodnju te valute, postavljajući limit na ukupan iznos te valute koji će ikada biti u opticaju. U poređenju sa običnim valutama koje drže finansijske institucije ili se čuvaju kao gotovina, kriptovalute mogu biti teže za zaplene od strane organa reda.
Na blokčeinu, rudarenje predstavlja validaciju transakcija. Za ovaj napor, uspešni rudari dobijaju novu kriptovalutu kao nagradu. Nagrada smanjuje transakcione provizije stvaranjem dodatne motivacije za doprinos procesorskoj moći mreže. Stopa generisanja heševa, koji validiraju bilo koju transakciju, povećana je upotrebom specijalizovanih mašina poput FPGA i ASIC uređaja koji koriste kompleksne algoritme heširanja poput SHA-256 i scrypt. Ova trka za jeftinijim, ali efikasnim mašinama postoji od kako je Bitcoin predstavljen 2009. godine. Rudarenje se meri po brzini heša obično u terahesima.
Sa sve više ljudi koji ulaze u svet virtuelne valute, generisanje heševa za validaciju postalo je sve složenije tokom vremena, prisiljavajući rudare da investiraju sve veće sume novca kako bi poboljšali računarsku performansu. Kao rezultat, nagrada za pronalaženje heša je opala i često ne opravdava investiciju u opremu i hlađenje (da bi se ublažila toplota koju oprema proizvodi) i električnu energiju potrebnu za njihov rad.
Kriptovalutni novčanik je sredstvo za čuvanje javnih i privatnih "ključeva" (adresa) ili semena koje se može koristiti za primanje ili trošenje kriptovalute. Sa privatnim ključem, moguće je pisati u javnu knjigu, efektivno trošeći povezanu kriptovalutu. Sa javnim ključem, drugi mogu poslati valutu na novčanik.
Postoji više metoda za čuvanje ključeva ili semena u novčaniku. Ove metode se kreću od korišćenja papirnih novčanika (koji su javni, privatni ili ključevi semena napisani na papiru), do korišćenja hardverskih novčanika (koji su hardver za čuvanje informacija o vašem novčaniku), do digitalnog novčanika (koji je računar sa softverom koji hostuje informacije o vašem novčaniku), do hostovanja vašeg novčanika korišćenjem berze gde se kriptovaluta trguje, ili čuvanje informacija o vašem novčaniku na digitalnom medijumu poput plaintext-a.
Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.
- Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
- Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
- Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
- Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
- Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
- Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
- Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer").
- Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
- Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
- Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
- Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
- Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
- Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.[9]
- Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.[10]
- Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.[11]
- ↑ Greenberg, Andy (20. 4. 2011.). „Crypto Currency”. Forbes.com. Pristupljeno 8. 8. 2014.
- ↑ Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
- ↑ Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-24. Pristupljeno 2018-02-12.
- ↑ Sagona-Stophel, Katherine. „Bitcoin 101 white paper”. Thomson Reuters. Arhivirano iz originala na datum 13 Aug 2016. Pristupljeno 11. 7. 2016.
- ↑ Tasca, Paolo (7. 9. 2015.). Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks. SSRN 2657598.
- ↑ McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015.). „What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015.
- ↑ Allison, Ian (8. 9. 2015.). „If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015.
- ↑ Matteo D’Agnolo. „All you need to know about Bitcoin”. timesofindia-economictimes. Arhivirano iz originala na datum 2015-10-26. Pristupljeno 2018-02-12.
- ↑ Sheppard, William (1. 4. 2014.). „Keeping Your Cryptocurrency Safe”. C4ss.org. Pristupljeno 18. 12. 2017.
- ↑ 3:00 PM (11. 4. 2014.). „Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf”. Meetup.com. Pristupljeno 18. 12. 2017.
- ↑ „Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules”. Bloomberg.com. 18. 12. 2013.. Pristupljeno 18. 12. 2017.
- Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-24. Pristupljeno 2018-02-12.