Kriptovaluta
Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju (kriptografija) kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde transfera valute.[1][2][3]
Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.
Prva kriptovaluta[uredi | uredi kod]
Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.[4]
Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren.[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu [6] nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema.[7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.[8]
Legalnost[uredi | uredi kod]
Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.
Prednosti[uredi | uredi kod]
- Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
- Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
- Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
- Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
- Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
- Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
- Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer").
Kritike i mane[uredi | uredi kod]
- Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
- Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
- Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
- Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
- Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
- Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.[9]
- Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.[10]
- Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.[11]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Greenberg, Andy (20. 4. 2011.). „Crypto Currency”. Forbes.com. Pristupljeno 8. 8. 2014.
- ↑ Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
- ↑ Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-24. Pristupljeno 2018-02-12.
- ↑ Sagona-Stophel, Katherine. „Bitcoin 101 white paper”. Thomson Reuters. Arhivirano iz originala na datum 13 Aug 2016. Pristupljeno 11. 7. 2016.
- ↑ Tasca, Paolo (7. 9. 2015.). Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks. SSRN 2657598.
- ↑ McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015.). „What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015.
- ↑ Allison, Ian (8. 9. 2015.). „If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015.
- ↑ Matteo D’Agnolo. „All you need to know about Bitcoin”. timesofindia-economictimes. Arhivirano iz originala na datum 2015-10-26. Pristupljeno 2018-02-12.
- ↑ Sheppard, William (1. 4. 2014.). „Keeping Your Cryptocurrency Safe”. C4ss.org. Pristupljeno 18. 12. 2017.
- ↑ 3:00 PM (11. 4. 2014.). „Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf”. Meetup.com. Pristupljeno 18. 12. 2017.
- ↑ „Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules”. Bloomberg.com. 18. 12. 2013.. Pristupljeno 18. 12. 2017.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-24. Pristupljeno 2018-02-12.