Konverzija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Konverzija

Konverzija je neposredan deduktivni zaključak (zaključak koji ima samo jednu premisu). Subjekat konkluzije je predikat premise.Predikat premise je subjekat konkluzije. Kvalitet premise i konkluzije je isti. Posmatrajmo sledeće primere:

Nijedan fudbaler nema drvenu nogu. Dakle, nijedan čovek koji ima drvenu nogu nije fudbaler.

Neki studenti su šahisti. Dakle, neki šahisti su studenti.

Međutim, svi kategorički stavovi me mogu se podvrći konverziji na ovaj način. Tako iz stava "Svi Srbi su pismeni" ne možemo zaključiti "Svi pismeni ljudu su Srbi", ali možemo zaključiti "Neki pismeni ljudi su Srbi". Ova vrsta konverzije naziva se konverzija per accidens ili koverzija uz ograničenje, za razliku od proste konverzije u prethodna dva primera.

Da li se svi Kategorički stavovi mogu podvrći konverziji? Šta je sa partikularno negativnim stavovima? Posmatrajmo sledeće primere:

Neki studenti nisu sportisti. Dakle, neki sportisti nisu studenti.

i primer

Neki ljudi nisu Japanci. Dakle, neki Japanci nisu ljudi.

Očigledno, iz istinite premise ne dobijamo uvek istinitu konkluziju. Dakle, partikularno negativni stavovi nemaju konverziju. Da sumiramo:

Iz univerzalno afirmativnog stava može se izvesti konkluzija konverzijom. Konkluzija je partikularno afirmativan stav.

Iz univerzalno negativnog stava može se izvesti konkluzija prostom konverzijom.

Iz partikularno afirmativnog stava može se izvesti konkluyija prostom konverzijom i

Iz partikularno negativnog stava ne može se izveasti konkluzija konverzijom.

Vidi i:

Dedukcija

FIGURE KATEGORIČKOG SILOGIZMA

RELEVANTNI ČLANCI