Konstanta fine strukture

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Konstanta fine strukture ili Zomerfeldova konstanta fine strukture, , je fundamentalna konstanta kojom se karakteriše jačina elektromagnetne interakcije. To je bezdimenzionalna veličina te njena vrednost ne zavisi od izbora sistema jedinica.

.

Srodne definicije[uredi - уреди | uredi izvor]

Konstanta fine strukture može da se definiše i kao

gde su Kulonova konstanta, elementarno naelektrisanje, redukovana Plankova konstanta, brzina svetlosti u vakuumu, i dielektrična konstanta vakuuma.

Merenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Konstanta sadrži nekoliko drugih konstanti koje mogu nezavisno da se mere. Međutim, kvantna elektrodinamika (KED) pruža mogućnost za direktno merenje konstante korišćenjem kvantnog Halovog efekta ili anomalnog magnetnog momenta elektrona.

KED predviđa vezu između Landeovog g-faktora elektrona, i konstante fine strukture . Novim merenjima faktora pomoću jednoelektronskog kvantnog ciklotrona, zajedno sa KED proračunima koji uključuju 891 Fajnmanove dijagrame, utvrđena je najpreciznija vrednost konstante :[1]

dakle, sa preciznošću od 0,70 ppb (ppb = delova na milijardu). Greška merenja je deset puta manja nego u bilo kojoj drugoj metodi. Upoređivanje merene i izračunate vrednosti je najbolja proba za proveru valjanosti KED.

Fizičko tumačenje[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Da li je konstanta fine strukture zaista konstantna?[uredi - уреди | uredi izvor]

Numerološka objašnjenja[uredi - уреди | uredi izvor]


Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. G. Gabrielse, D. Hanneke, T. Kinoshita, M. Nio, and B. Odom, New Determination of the Fine Structure Constant from the Electron g Value and QED, Phys. Rev. Lett. 97, 030802 (2006)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]