Srčani zastoj

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Klinička smrt)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Srčani zastoj
lat.
Institio cordis
US Navy 040421-N-8090G-001 Hospital Corpsman 3rd Class Flowers administers chest compressions to a simulated cardiac arrest victim.jpg
EKG koji prikazuje ventrikularnu fibrilaciju
Specijalnost Kardiologija, Urgentna medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10 I46
ICD-9 427.5
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).

Srčani zastoj[1] ili klinička smrt (lat. Institio cordis) je nagli prestanak normalne cirkulacije krvi usled nemogućnosti srca da se pravilno kontrakuje tokom sistole.[2]

Srčani zastoj se razlikuje od srčanog udara, gde je prisutan poremećaj dotoka krvi u srčani mišić, iako srčani udar može biti uzrok srčanog zastoja.

Zaustavljena cirkulacija sprečava dostavljanje kiseonika u tkiva organizma. Cerebralna hipoksija, ili nedostatak kiseonika u mozgu, izaziva gubitak svesti i prestanak disanja, ponekad uz preostalo agonalno disanje. Povreda moždanih tkiva je verovatna u slučajevima zastoja srca dužim od 5 minuta,[3] iako neke nove procedure mogu da produže ovo vreme (indukovana hipotermija).[4][5] Da bis se poboljšale šanse za preživljavanje i oporavak neuroloških funkcija od najvećeg značaja je brza intervencija.[6]

Srčani zastoj je urgentno stanje kod kojeg je izvestan postotak pacijenata moguće povratiti u normalno stanje, ako je medicinska intervencija brza. Kada srčani zastoj dovede do smrti, ova pojava se naziva iznenadna srčana smrt.[2] Primarni oblik prve pomoći kod ovog stanja je mehanička stimulacija srca i disanja koja održava cirkulaciju do trenutka kada bude dostupna potpunija medicinska pomoć. Ona će zavisiti od vrste poremećaja, stanja srčanog ritma, i najčešće se sastoji od srčane defibrilacije ili primene medikamenata.

Vrste[uredi - уреди | uredi kôd]

Ventrikularna fibrilacija je poremećaj u kontrakciji srčanog mišića. Rad srčanih mišićnih ćelija je nekoordinisan, stoga srce ne potiskuje krv.

Ventrikularna tahikardija je pojava gde srce kuca prebrzo, nedovoljno se puni, i stoga ne pumpa krv.

Elektromehanička disocijacija srca je stanje gde su električni impulsi u srcu pravilni, ali oni ne izazivaju mehaničke kontrakcije.

Asistola je potpuni prestanak električnih i mehaničkih dejstava u srcu.

Uzroci[uredi - уреди | uredi kôd]

Sve bolesti koje dovode do smrtnog ishoda dovode osobu u stanje srčanog zastoja. Stoga su mogući uzroci ovog stanja brojni. Mnogi od njih posredno uzrokuju zastoj rada srca (recimo: gušenje koje dovodi do hipoksije, koja izaziva srčani zastoj). Ponekad nije moguće sprečiti ovaj uzrok što dovodi do smrti.

Među odraslima, glavni uzrok srčanog zastoja je ishemijska bolest srca.[7] Pri autopsiji 30% smrtnih slučajeva uzrokovanih zastojem srca pokazuje simptome nedavnog srčanog infarkta. Druga srčana oboljenja koja mogu dovesti do srčanog zastoja su: strukturalne anomalije, aritmije i kardiomiopatije. Uzroci nevezani za srčani mišić su: infekcije, trovanja lekovima, traume, rak i drugi.

Lista uzroka[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).