Klijanje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Klijanje sjemena suncokreta

Klijanje je proces izbijanja klice iz semena biljke.

Da bi seme klijalo potrebni su sledeći uslovi:

Seme prvo upija vodu, nabubri, puca semenjača i izbija klica. Proces klijanja završava se kada se na klici pojave prvi listovi i biljka može samostano da živi. Do tad koristi hranljive materije iz semena.

Tipovi klijanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Biljke klijaju na dva načina: nadzemno (epigeično, fanerokotilarno) i podzemno (hipogeično, kriptokotilarno). Posle probijanja radikule kroz mikropilu kod epigeičnog klijanja izdužuje se hipokotil iznoseći semenjaču i kotiledone van zemlje. Kod hipogeičnog klijanja kotiledoni ostaju zatvoreni u semenjači, hipokotil ostaje kratak, a epikotil se izdužuje iznoseći primarne listove van zemlje. Poznati su i prelazni oblici ova dva načina - epihipogeično klijanje (kod srebrnog javora Acer sacharinum)) Epigeično klijanje imaju četinari, javor, jasen, lipa..., a hipogeično ginko, kesten, hrast, divlji kesten, gvozdeno drvo, glicinija...

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Stilinović, S. (1985) Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Beograd: Šumarski fakultet

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]