Кисиљево
| Кисиљево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Велико Градиште |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 718 |
| Положај | |
| Координате | 44°44′06″N 21°25′11″E / 44.735°N 21.419666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 66 m |
  Кисиљево Кисиљево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 44′ 06" СГШ, 21° 25′ 11" ИГД
Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 718 становника (према попису из 1991. било је 945 становника).
Током средњег века, овде се налазио трг (Трг Кисељево), који је после доласка Османлија, премештен у Тополовник[1].
У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију светог оца Николаја (свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић (сликар). Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље(набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кисиљево живи 595 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 696 | 96,93% | ||
| Македонци | 4 | 0,55% | ||
| Румуни | 3 | 0,41% | ||
| Хрвати | 1 | 0,13% | ||
| Муслимани | 1 | 0,13% | ||
| Југословени | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 12 | 1,67% | ||
| м | ж | |||
| ? | 13 | 13 | ||
| 80+ | 13 | 19 | ||
| 75-79 | 18 | 22 | ||
| 70-74 | 25 | 33 | ||
| 65-69 | 20 | 22 | ||
| 60-64 | 16 | 26 | ||
| 55-59 | 21 | 30 | ||
| 50-54 | 31 | 29 | ||
| 45-49 | 20 | 25 | ||
| 40-44 | 20 | 9 | ||
| 35-39 | 20 | 16 | ||
| 30-34 | 25 | 33 | ||
| 25-29 | 25 | 18 | ||
| 20-24 | 10 | 16 | ||
| 15-19 | 13 | 13 | ||
| 10-14 | 26 | 16 | ||
| 5-9 | 19 | 17 | ||
| 0-4 | 17 | 9 | ||
| просек | 42.9 | 47.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 290 | 58 | 198 | 27 | 4 | 3 |
| Женски | 324 | 43 | 205 | 70 | 6 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 137 | - | - | 22 | - | 2 | 6 | - | 2 |
| Женски | 136 | 107 | - | - | 8 | - | - | 3 | 1 | 1 |
| Оба | 319 | 244 | - | - | 30 | - | 2 | 9 | 1 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 1 | 1 | 5 | 3 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | - | 1 | 8 | 4 | - | - | - | 3 | |
| Оба | 1 | 1 | 2 | 13 | 7 | 1 | - | - | 5 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Група аутора, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља , Београд 2010. ISBN 978-86-17-16604-3 (стр. 126)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
