Курјаче
| Курјаче | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Велико Градиште |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 964 |
| Положај | |
| Координате | 44°42′24″N 21°20′01″E / 44.706666°N 21.333666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 164 m |
  Курјаче Курјаче (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 42′ 24" СГШ, 21° 20′ 01" ИГД
Курјаче је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Удаљено је 20 километара од Пожаревца. Према попису из 2002. било је 964 становника (према попису из 1991. било је 1335 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Најстарији писани извор у коме се ово село спомиње јесте повеља Ђурђа Бранковића о властелинству великог челника Радича из 1428. године. У атару села налази се манастир Нимник, стари Марјански манастир, који потиче из 14. века. Саставни део села је и Марјање, некада посебно село.
За време Кочине крајине (1788) готово сви мештани избегли су у Аустрију; многи од њих се нису никада ни вратили. Отуда и данас у Банату постоје презимена Курјачки и Марјански. Основна школа у Курјачу почела је са радом 1832. године, али су видови описмењавања постојали и раније у манастиру Нимнику. Из Курјача су Ајдуче Стојан, Хајдук Гица, задужбинар Ђорђе Селић, штампари и издавачи Јован и Александар Селић, високи државни чиновник Петар Момировић...
За време Првог светског рата у Курјачу су се водиле велике борбе, у којима је учествовао и син Бранислава Нушића, Бан Нушић, који је у околини Пожаревца и подлегао тешким ранама. Фудбал се у Курјачу игра од 1929. године. Највећи спортски успех имао је одбојкашки клуб „Стиг“. За време Другог светског рата у Курјачу је живео и радио као учитељ Мирољуб Јевтовић, познати публициста и књижевник.
Велиша Јоксимовић написао је монографију „Курјаче и његова школа“ која је објављена у едицији „Хронике села Србије“ 2001. године. У току је израда и друге књиге о Курјачу и Курјачанима.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Курјаче живи 742 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 231 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 962 | 99,79% | ||
| Румуни | 2 | 0,20% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 16 | 21 | ||
| 75-79 | 18 | 31 | ||
| 70-74 | 49 | 48 | ||
| 65-69 | 26 | 42 | ||
| 60-64 | 23 | 30 | ||
| 55-59 | 22 | 28 | ||
| 50-54 | 24 | 26 | ||
| 45-49 | 18 | 17 | ||
| 40-44 | 17 | 12 | ||
| 35-39 | 29 | 20 | ||
| 30-34 | 42 | 45 | ||
| 25-29 | 42 | 33 | ||
| 20-24 | 21 | 24 | ||
| 15-19 | 28 | 28 | ||
| 10-14 | 39 | 37 | ||
| 5-9 | 38 | 25 | ||
| 0-4 | 19 | 25 | ||
| просек | 40.2 | 43.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 375 | 56 | 269 | 31 | 19 | - |
| Женски | 406 | 38 | 283 | 77 | 8 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 250 | 229 | - | - | 5 | - | 4 | 5 | 2 | 3 |
| Женски | 135 | 120 | - | - | 1 | - | - | 4 | 2 | 1 |
| Оба | 385 | 349 | - | - | 6 | - | 4 | 9 | 4 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | - | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | 1 | 3 | - | 3 | - | - | - | |
| Оба | - | - | 1 | 3 | - | 4 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
