Interval (muzika)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Interval (lat. intervallum, razmak) u muzici predstavlja razmak između bilo koja dva tona u lestvici od kojih se niži naziva donjim a viši gornjim, sa izuzetkom čiste prime kod koje su oba tona jednake visine. Intervali se pre svega dele na harmonske, kod kojih dva tona zvuče istovremeno, i melodijske, kod kojih se dva tona čuju jedan za drugim. Dalje dve podele intervala su po veličini i vrsti.

Podela intervala[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada se tonovi porede po veličini, pažnja se obraća na to kolika je dijatonska razlika između dva tona. Na primer ce-de i cis-des su sekunde jer oba imaju dijatonske nazive do-re. Postoji osam stepeni veličine intervala od kojih se mogu formirati sve ostale. Zbog toga se ovi intervali nazivaju jednostavnim, i sledeći su:

  1. Prima, kod koje oba tona imaju isto ime
  2. Sekunda, kod koje su dva tona susedni tonovi
  3. Terca, kod koje je viši ton treći od nižeg
  4. Kvarta, kod koje je viši ton četvrti od nižeg
  5. Kvinta, kod koje je viši ton peti od nižeg
  6. Seksta, kod koje je viši ton šesti od nižeg
  7. Septima, kod koje je viši ton sedmi od nižeg
  8. Oktava, kod koje je viši ton osmi od nižeg

Ostali intervali, koji se nazivaju složenim, se mogu formirati po principu „jedna oktava + seksta“, „dve oktave + kvinta“ itd. Imena ovim intervalima se daju po rednim brojevima: oktava + sekunda = nona, oktava + terca = decima, oktava + kvarta = undecima, oktava + kvinta = duodecima itd.

Osim ove podele, postoji i podela intervala po vrsti, jer harmonski svaki od ovih intervala može da bude ostvaren u više varijacija. Sledi lista vrsta intervala:

  • Čisti, koji mogu biti prima, kvarta, kvinta i oktava
  • Veliki i mali, koji mogu biti sekunda, terca, seksta i septima
  • Umanjeni, koji mogu biti svi intervali sem prime
  • Prekomerni, koji mogu biti svi intervali

Ostali intervali poput npr. none ili decime nasleđuju osobine tona koji ih zajedno sa određenim brojem oktava formira. Znači, pošto je nona = oktava + sekunda, imaće osobine sekunde.

Jednostavni intervali po vrstama[uredi - уреди | uredi izvor]

Sledi spisak jednostavnih intervala po vrstama:

Čista prima[uredi - уреди | uredi izvor]

Čista prima je prima kod koje su donji i gornji ton identični. Primer: ce-ce.

Prekomerna prima[uredi - уреди | uredi izvor]

Prekomerna prima je prima kod koje je razmak između gornjeg i donjeg tona jedan polustepen. Primer: ce-cis.

Umanjena sekunda[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekunda kod koje tonovi isto zvuče uprkos različitom dijatonskom imenu. Primer: ce-deses. Ekvivalentna je čistoj primi.

Mala sekunda[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekunda kod koje je razmak između tonova jedan polustepen. Primer: ce-des.

Velika sekunda[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekunda kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-de.

Prekomerna sekunda[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekunda kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-dis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj terci.

Umanjena terca[uredi - уреди | uredi izvor]

Terca kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-eses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj sekundi. Umanjena terca se sastoji od dve male sekunde M2 + M2 = UM3

Mala terca[uredi - уреди | uredi izvor]

Terca kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-es.

Velika terca[uredi - уреди | uredi izvor]

Terca kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-e.

Prekomerna terca[uredi - уреди | uredi izvor]

Terca kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-eis. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvarti.

Umanjena kvarta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvarta kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-fes. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj terci.

Čista kvarta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvarta kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-ef.

Prekomerna kvarta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvarta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-fis.

Umanjena kvinta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvinta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-ges. Po zvučnosti je ekvivalentna prekomernoj kvarti.

Čista kvinta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvinta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Primer: ce-ge.

Prekomerna kvinta[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvinta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-gis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj seksti.

Umanjena seksta[uredi - уреди | uredi izvor]

Seksta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Prmier: ce-asas. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvinti.

Mala seksta[uredi - уреди | uredi izvor]

Seksta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-as.

Velika seksta[uredi - уреди | uredi izvor]

Seksta kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-a.

Prekomerna seksta[uredi - уреди | uredi izvor]

Seksta kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primr: ce-ais. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj septimi.

Umanjena septima[uredi - уреди | uredi izvor]

Septima kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-heses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj seksti.

Mala septima[uredi - уреди | uredi izvor]

Septima kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primer: ce-be.

Velika septima[uredi - уреди | uredi izvor]

Septima kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce-ha.

Prekomerna septima[uredi - уреди | uredi izvor]

Septima kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce-his. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj oktavi.

Umanjena oktava[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktava kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce1-ces2. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj septimi.

Čista oktava[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: oktava (muzika)

Oktava kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce1-ce2.

Prekomerna oktava[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktava kod koje je razmak između tonova trinaest polustepena. Primer: Ce-cis²

Literatura i reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]