Ido
Ido je logičan i jednostavan međunarodni umjetni jezik stvoren da bi olakšao komunikaciju među ljudima različitih govornih sredina i kultura.
Videti članak Ido-pokret
Početni razlog za nastanak ovog jezičkog projekta jeste želja mnogih tadašnjih esperantista za „poboljšanje“ esperanta. Naime, mnogi su mislili da nedovoljna „perfekcija“ koči svetski napredak esperanta. Jezički projekt ido pojavljuje se kao rezultat rada Delegacije za izbor međunarodnog jezika. Kada je Komisija za predlog međunarodnog jezika (na čelu koje je stajao najznačajniji vođa esperantskog pokreta: Luis de Bofron),predložila izmene u esperanto-jeziku, popularnoo nazvane Esperantido (potomak esperanta). Nakon pojavljivanja projekta ido nastaje ozbiljna šizma u međunarodnom esperantskom pokretu. Novi jezički projekt privukao je pretežno lingviste. Tada nastaje izreka da je esperanto ostao jezik bez vođa, dok je ido postao jezik bez naroda; što je donekle preuveličavanje tadašnjeg stanja: Prema Enciklopediji esperanta prešlo je u ido-tabor oko 20% esperantsskog rukovodstva i smo oko 4% esperantista. Idisti su nastavili da prave „poboljšanja“. Reforme su dolazile jedna za drugom, zbog čega je jezik izgubio mnoštvo pobornika. Nakon Drugog svetskog rata ovaj jezik se stabilizuje, ali ne uspeva da spreči tihi odliv pristalica. Ipak, organizovani Ido-pokret postoji još uvek i on aktivno koristi ovaj jezik u međunarodnoj komunikaciji.
ido| jednina | množina | neutralna | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| prvo | drugo | treće | prva | druga | treća | ||||||
| prisna | formalna | muška | ženska | neutralna | nedefinisana | ||||||
| esperanto | mi | ci, vi | vi | li | ŝi | ĝi | ni | vi | ili | oni | |
| me | tu | vu | il(u) | el(u) | ol(u) | lu | ni | vi | ili | on(u) | |
Nasuprot nekadašnjoj oštroj polemici među pripadnicima ove dve jezičke zajednice esperanto profitira od impulsa koje donosi sa sobom „ido-šizma“. Uglavnom u književnoj upotrebi jezik se obogaćuje značajnim brojem sinonima kojim se postepeno eliminišu teška morfemska građenja reči, čiju "oportunost" bejahu iskusili u praksi.
Primere takvih sinonima naći ćete niže.
Treba napomenuti, da druga u svakoj liniji (koji odgovara ido-u ) ima ograničeno polje upotrebe, i skoro da i ne ulazi u svakodnevnu upotrebu.
- malofta / rara,
- malfrua / tarda,
- maljuna / olda
- supreniri / ascendi
- malsupreniri / descendi
Na to se nadovezuju sledeći afiksi č od kojih nekoliko nalazi na sveopšto prihvatanje i ozvaničenje u normirajućim institucijama:
- mis- (miskompreno, miskonduto, mise...; ozvaničena u 4-om „Zvaničnom dodatku Univerzalnog rečnika (Universala Vortaro):
- retro-(retroiri, retroveturi)
- -end- (kao "pagenda" = "obavezna za plaćanje"; oficialigita de la 7-a Oficiala Aldono al la Universala Vortaro)
- -iv- (kao "pagiva" = "platljiv(a)"; estus "internacia sufikso" laux la 15-a regulo de la Fundamenta Gramatiko),
- -oz- (kao "montetoza pejzagxo" = "brdoviti krajolik")
