Hela (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Friks i Hela

Hela (starogrčki: Ἕλλη) bila je, u grčkoj mitologiji, kći Atamanta i Nefele, sestra Friksova,[1] te eponimna heroina Helesponta.[2]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Atamantova supruga, smrtnica Inona, mrzela je svoje pastorke, Friksa i Helu, pa su ovi morali bežati iz Koroneje, kako ne bi bili prineseni na žrtvu.[3] Naime, kad je jednom u Atamantovom kraljevstvu zavladala suša, kralj je poslao glasnika u Delfe da pita proročište za savet kako da se otkloni ta nevolja. Pošto ga je Inona podmitila, glasnik je slagao Atamanta da je proročište zapovedilo da se Friks i Hela prinesu na žrtvu. Kad su već bili spremni za žrtvu, dvoje dece spasao je jedan zlatoruni oran, porod Posejdona i Teofane, koga je poslala Nefela i koji ih je preneo u Kolhidu.[4][5] No, dok je ovan preletao preletao Propontidu, između Sigeja i Hersoneza, Hela je pala u more, koje se od tada po njoj naziva Helespontom.[6] Helin grob kasnije je pokazivan kod grada Paktije na Helespontu,[7] no verovatno se zapravo radilo o kenotafu.[8]

Kasnije se pripovedalo da je Helu spasao Posejdon, kome je rodila tri sina ― Peona, Edona i Almopa, eponimne heroje Peonjana, Edonjana i Almopljana.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]