Ekonomija rada

Izvor: Wikipedia
Ekonomija
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
Opšti aspekti

Razvoj ekonomske misli
MikroekonomijaMakroekonomija

Metodologija

Bihejvioristička  • Komputacijska
Ekonometrija  • Evoluciona
Eksperimentalna • Teorija igre
Matematička  • Društvena psihologija

Polja i podele

RazvojRastIstorija
Međunarodna trgovinaRad
Ekonomija bogatstvaFinansijska
Monetarna teorijaJavni sektor
Industrijska organizacijaZakon
EkološkaEkonomski sistemi
Prirodni resursiPoljoprivreda
OkruženjeRegionalna nauka
GradskaKulturaZdravlje

Category:Ekonomija

ČasopisiPublikacije
Category:EkonomijaTemeEkonomisti

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Ekonomija rada (eng. Labour economics) proučava kako su radnici podeljeni po zanimanjima, kako se određuju njihove plate i kako na njihovu efikasnost utiču razni faktori.

Radna snaga države uključuje sve one koji rade za dobit na bilo koji način, kao i nezaposlene koji traže posao. Mnogo faktora utiče na način na koji se radnici koriste i plaćaju, uključujući i:

  • Kvalitete radne snage (kao što su zdravlje, nivo obrazovanja, podele specijalnih treninga i znanja i stepen pokretljivosti),
  • Strukturne karakteristike ekonomije (proporcija između teške proizvodnje, visokotehnološke proizvodnje i servisne industrije),
  • Institucionalne faktore (uključujući obim i snagu sindikata i radničkih udruženja, i postojanje zakona koji određuje minimalnu platu).

Ostali faktori kao što su običaj i promene u poslovnom ciklusu su takođe uvaženi.

Određeni opšti trendovi su široko prihvaćeni od strane ekonomista rada. Na primer, nivo plata je viši na poslovima sa visokim rizikom, u industrijama koje zahtevaju viši nivo obrazovanja ili obuke, u ekonomijama koje imaju visok procenat takvih industrija i u industrijama koje imaju veoma razvijen sindikalni pokret.[1]

Izvori[uredi - уреди]