Dimnjačar
Odžačar ili dimničar je zanatlija koji vodi računa o odžacima. Ranije kada nije bilo centralnog grejanja, električnih i plinskih grejalica, električnih radijatora, klima uređaja i drugih izvora toplote. Odžačari su sa svojom četkom koja je montirana na dugačkoj sajli čistili dimnjake (odžake), jer se u istima vremenom skupljao gar koji je ometao gorenje peći na ugalj ili drva.
Odžačari su imali i tešku gvozdenu kuglu takođe montiranu na sajli kojom su takođe čistili odžake od predmeta koji su zapali. Na donjem delu dimnjaka su bila vratanca koja bi otvarali i čistili nakupljenu gar. Odžačari su znali da prezidaju kaljevu peć (iako je to bio posao pećara). U novije vreme su radili spaljivanje gari u odžaku uz pomoć plamenika na butan iz butan boce. Odžačari su imali posebna odela crne boje i posebne male crne kapice. Uvek su bili garavi, ali to nikome nije smetalo.
Smatralo se da sresti znači sreću i pri susretu sa odžačarom je trebalo zavrnuti u krug jedno dugme na sebi (ali ne toliko da se otkine). Srećom se smatralo i ako se „ukrade“ dlaka iz odžačarske četke, kad on „ne vidi“.
Odžačar je kao robna marka stavljena na čuvene „Negro“ bombone koje je pravio „Pionir“ iz Subotice. Bombone su bile crne boje, imale ukus mentola, a slogan je bio: „Negro, odžačar grla“ jer su navodno olakšavale upalu grla.
