Desikant

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Stipsa, češće stručno desikant, svako je hemijsko jedinjenje koje upija vodu. Ta osobina stipse, nazvana higroskopnost, primenjuje se u industriji (posebno hemijskoj) i u laboratorijskim eksperimentima.[1]

U širokoj uporebi su čvrsti desikanti kao sredstva za uklanjanje eksesivne vlage koja bi mogla da ošteti ili uništi proizvode osetljive na vlagu. Neki od uobičajenih desikanata su: silikagel, kalcijum-sulfat, kalcijum-hlorid, i montmorilonitna glina. Silikagel se često koristi u kutijama muzičkih instrumenata.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Jerry Wurm, Douglas Kosar, Tom Klemens. "Desiccant". http://www.iifiir.org/en/doc/1043.pdf. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Chai, Christina Li Lin; Armarego, W. L. F. (2003). Purification of laboratory chemicals. Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0-7506-7571-3. 
  • Lavan, Z.; Jean-Baptiste Monnier, Worek, W. M. (1982). "Second Law Analysis of Desiccant Cooling Systems". Journal of Solar Energy Engineering 104: 229–236. doi:10.1115/1.3266307. 
  • S. Sadik; J. W. White (1982). "True potato seed drying over rice". Potato Research 25: 269. doi:10.1007/BF02357312.