Chagasova bolest

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Šagasova bolest
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Photomicrograph of Giemsa-stained Trypanosoma cruzi
ICD-10 B57.
ICD-9 086
DiseasesDB 13415
MedlinePlus 001372
eMedicine med/327
MeSH D014355

Šagasova bolest ili američka tripanozomijaza je tropska parazitska bolest čiji je uzročnik protozoa Trypanosoma cruzi.[1] Najčešće je prenose insekti poznati kao tropske stenice.[1] Tokom infekcije simptomi se menjaju. U početnoj fazi obično nema simptoma ili su blagi, kao što su groznica, otečeni limfni čvorovi, glavobolja ili lokalni otok na mestu ujeda.[1] Nakon 8–12 sedmica neke osobe ulaze u hroničnu fazu bolesti i u 60–70% slučajeva nikada se ne javljaju novi simptomi.[2][3] Kod ostalih 30 do 40% ljudi posle 10 do 30 godina od početka infekcije dolazi do daljeg razvoja simptoma.[3] Među njima se nalazi povećanje srčanih ventrikula koje u 20 do 30% slučajeva dovodi do srčane insuficijencije.[1] Proširenje jednjaka ili prošireno debelo crevo se javljaju kod 10% ljudi.[1]

T. cruzi se obično prenosi na ljude i druge sisare putem „tropskih stenica” iz potfamilije Triatominae koje sisaju krv .[4] Ovi insekti su poznati po više lokalnih imena, među kojima su: vinčuka u Argentini, Boliviji, Čileu i Paragvaju, barbeiro ( berberin) u Brazilu, pito u Kolumbiji, činče u Centralnoj Americi i čipo u Venecueli. Bolest se takođe može preneti i putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, konzumiranjem hrane kontaminirane parazitima, kao i sa majke na fetus.[1] Početak bolesti se dijagnostifikuje pronalaženjem parazita u krvi primenom mikroskopa.[3] Hronični oblik bolesti se dijagnostifikuje pronalaženjem antitela na T. cruzi u krvi.[3]

Najčešće preventivne mere su uklanjanje tropskih stenica i izbegavanje njihovog ujeda.[1] Među ostalim preventivnim merama je skrining krvi koja se koristi za transfuziju.[1] Do 2013. godine još uvek nije napravljena vakcina.[1] Početni oblik infekcije se može lečiti primenom lekova benznidazol ili nifurtimoks.[1] Ukoliko se sa upotrebom lekova počne u ranoj fazi, rezultat lečenja je skoro uvek uspešan, međutim, sa odmicanjem Šagasove bolesti njihova efikasnost se smanjuje.[1] Kada se primenjuju u slučajevima hroničnog oblika bolesti oni mogu da odlože ili spreče nastanak simptoma u krajnjoj fazi.[1] Usled primene benznidazola i nifurtimoksa javljaju se privremena neželjena dejstva kod oko 40% ljudi,[1] među kojima su problemi sa kožom, toksikacija mozga i iritacija digestivnog sistema.[2][5][6]

Procenjeno je da sedam do osam miliona ljudi, većinom u Meksiku, Centralnoj Americi i Južnoj Americi , ima Šagasovu bolest.[1] To je dovelo do oko 12.500 smrtnih slučajeva godišnje do 2006. godine.[2] Većina ljudi obolelih od ove bolesti je siromašno[2] i mnogi nisu svesni toga da su inficirani.[7] Usled velikih seoba stanovništva Šagasova bolest se danas javlja u širem području, uključujući mnoge evropske zemlje i Sjedinjene Države.[1] U ovim oblastima se takođe uočava porast do 2014. godine.[8] Ovu bolest je prvi put opisao Karlos Šagas 1909. godine, po kome je i dobila ime.[1] Ona takođe napada i više od 150 životinja.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 "Chagas disease (American trypanosomiasis) Fact sheet N°340". World Health Organization. 03. 2013. http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs340/en/. pristupljeno 23. 2. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 "Chagas disease". Lancet 375 (9723): 1388–402. April 2010. PMID 20399979. doi:10.1016/S0140-6736(10)60061-X.  Unknown parameter |vauthors= ignored (help)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Rassi A, Jr; Rassi, A; Marcondes de Rezende, J (June 2012). "American trypanosomiasis (Chagas disease).". Infectious disease clinics of North America 26 (2): 275–91. PMID 22632639. doi:10.1016/j.idc.2012.03.002. 
  4. "DPDx – Trypanosomiasis, American. Fact Sheet". Centers for Disease Control (CDC). http://www.cdc.gov/dpdx/trypanosomiasisAmerican/. pristupljeno 12. 5. 2010. 
  5. Bern C; Montgomery SP; Herwaldt BL (November 2007). "Evaluation and treatment of chagas disease in the United States: a systematic review". JAMA 298 (18): 2171–81. PMID 18000201. doi:10.1001/jama.298.18.2171. 
  6. "Challenges and opportunities for primary, secondary, and tertiary prevention of Chagas' disease". Heart 95 (7): 524–34. April 2009. PMID 19131444. doi:10.1136/hrt.2008.159624.  Unknown parameter |vauthors= ignored (help)
  7. Capinera, John L., ur. (2008). Encyclopedia of entomology (2nd ed. izd.). Dordrecht: Springer. str. 824. ISBN 9781402062421. http://books.google.ca/books?id=i9ITMiiohVQC&pg=PA824. 
  8. Bonney, KM (2014). "Chagas disease in the 21st Century: a public health success or an emerging threat?". Parasite 21: 11. PMC 3952655. PMID 24626257. doi:10.1051/parasite/2014012.  open access publication - free to read

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).