Argument nužnog bića
Dokaz istinitog ili argument nužnog bića je formalni argument za postojanje Boga koji je uveo islamski filozof Ibn Sina (980–1037). Ovaj argument dokazuje da postoji nužno i neuslovljeno biće, jer kada ne bi bilo nužnog i neuslovljenog, ne bi bilo ni slučajnih i uslovljenih bića.
Argument polazi od činjenice da bića nastaju i nestaju, što pokazuje da mogu i postojati i ne postojati, da su kontingentna a ne nužna, jer kada bi bila nužna uvek bi postojala i ne bi nikada nastajala ni nestajala.[1]
Ovaj dokaz za postojanje Boga je uveo srednjovekovni islamski filozof Ibn Sina, pod nazivom dokaz istinitog.[2] Po njemu, čitav skup kontingentnih stvari mora imati uzrok koji nije kontingentan, jer bi u suprotnom bio uključen u skup. Ibn Sina je logički utvrdio da mora biti "nužno postojećeg" (arapski: واجب الوجود) bića koje ne može ne postojati.[3] On zaključuje da nužno postojeće biće mora imati tradicionalna svojstva Boga u islamu, uključujući jednost, jednostavnost, nematerijalnost, um, moć, velikodušnost i dobrotu.[4]
Argument nužnog bića je srednjovekovni jevrejski filozof Majmonid preuzeo od Ibn Sine i razvio ga dalje.[1]
Toma Akvinski uvodi ovaj dokaz u svoju filozofiju, i zaključuje da mora postojati nužno biće, koje je uzrok zašto nastaju kontingentna bića. Po njemu, pojedine stvari nastaju i kasnije nestaju. Dakle, u jednom trenutku nije postojala nijedna stvar. No, nešto počinje postojati samo uzrokovano nečim što već postoji. Dakle, mora postojati biće čije je postojanje nužno.[5] Takvo biće on naziva Bogom.[5] Akvinski zaključuje da "ako ne bi postojalo nijedno nužno biće, onda ne bi postojalo ništa".[1]
Duns Scotus smatra da mi ne možemo dokazati da kontingentno biće postoji ako postoji nužno biće, ali možemo dokazati obrnuto - ako postoji konačno biće, postoji i beskonačno biće. Dakle, mi ne možemo da izvedemo postojanje manje savršenog bića iz savršenijeg, mada možemo izvesti obratno. Prema Skotu, da kontintentna bića zbilja postoje saznaje se samo iskustvom.[6] Čak iako dopustimo mogućnost beskonačnog niza sukcesivnih uzroka, čitav lanac zahteva objašnjenje izvan samog lanca. Beskonačan niz kontingentnih bića ne može objasniti vlastiti egzistenciju - nužno je postulirati jedan transcedentan uzrok.[7]
- Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija, Beograd, 1989.
- Inati, Shams C. (2014). Ibn Sina's Remarks and Admonitions: Physics and Metaphysics: An Analysis and Annotated Translation. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-53742-1.
- Adamson, Peter (2016). Philosophy in the Islamic World: A History of Philosophy Without Any Gaps. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957749-1.
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 341), Beograd, 1989.
- ↑ Inati 2014: str. 28
- ↑ Adamson 2013: str. 170
- ↑ Adamson 2013: str. 171
- ↑ 5,0 5,1 Put Alvina Plantinge u dokazivanju Božjeg postojanja
- ↑ Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 488), Beograd, 1989.
- ↑ Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 509), Beograd, 1989.