Himno Nacional Argentino

Izvor: Wikipedia
Himno Nacional Argentino
Srpskohrvatski: Argentinska nacionalna himna
Himno Nacional Argentino.jpg
Premijerno izvođenje argentinske himne u domu Mariquite Sánchez.
Autor slike je Pedro Subercaseaux.

Državna himna
 Argentina

Tekst Vicente López y Planes, 1812.
Muzika Blas Parera, 1813.
Usvojena 1813.

Himno Nacional Argentino (instrumental)

Problemi sa slušanjem datoteke? Pogledajte pomoć.

Oid, Mortales (Čujte, Smrtnici!) je nacionalna himna Argentine (-{Himno Nacional Argentino}-).

Tekst za pesmu je napisao Visente Lopez (Vicente López y Planes), dok je muziku komponovao Blas Parera (Blas Parera). Pesma je usvojena kao nacionalna himna Argentine 11. maja 1813. godine, tri dana pre dobijanja formalne nezavisnosti od Španije. Stoga je 11. maj Dan himne u Argentini.

24. maja 1812. godine, Visente Lopez je odgledao predstavu, izvedenu u Kući komedije (Casa de la Comedia) u Buenos Ajresu, pod nazivom 25. Maj (El 25 de Mayo), koja zapravo govori o Majskoj Revoluciji, koja se desila dve godine ranije. Predstava, koju je napisao Ambrosio Morante, se završava himnom koju pevaju glumci. To je inspirisalo Lopeza da iste noći napiše prvu verziju himne koja će zameniti Moranteovu, i za koju je kasnije muziku napisao Blas Parera.

Tadašnja autonomna Vlada odobrava novu himnu 11. maja 1813. godine kao Patriotski marš (Marcha Patriótica), i zahteva od Parere da komponuje muziku. Neki autori kažu da je Parera prihvatio ponudu, ali da nakon dosta dana nije pokazao nikakve rezultate. S obzirom da tekst himne ima otvoren neprijateljski stav prema Španiji, a i sam Španac, Parera napokon odbija ponudu, plašeći se reakcije kralja. Nakon toga, vlasti ga hapse i primoravaju da komponuje pod pretnjom smrću. Iste noći završava muziku, jednostavnim kopiranjem muzike za pozorišnu predstavu koju je on sam i bio napisao. Biva pušten iz zatvora i nešto kasnije zauvek napušta zemlju, živeći dugo u Rio de Ženeiru, a kasnije u Španiji gde je i preminuo.

Konačna verzija pesme je prvi put izvedena 14. maja 1813. godine u kući aristokrate Markite Sančez de Tompson (Mariquita Sánchez de Thompson), a prezentovana javnosti 25. maja iste godine. Tada je himna nosila naziv Nacionalna Patriotska Pesma (Canción Patriótica Nacional), a kasnije samo Patriotska Pesma (Canción Patriótica), da bi 1847. godine bila preimenovana u Nacionalnu Himnu Argentine (Himno Nacional Argentino) i taj naziv se zadržao i do danas.

U završnoj verziji Himne Maja (kako ju je Lopez nazvao) je naglašeno da prikazana politička vizija nije samo argentinska, već čitave Latinske Amerike. Tekst je izrazito indipendistički i anti-španski, jer se u to vreme zemlja borila za nezavisnost i odvajanje od Španije. Himna je 1860. godine pretrpela modifikaciju, po preporuci muzičara Huan Pabla Esnaola (Juan Pablo Esnaola) koji je pesmu u orkestarkom i harmonisjkom smislu obogatio.

Tokom 19. veka himna je pevana u celini. Međutim, posle izvesnog vremena kada se u narodu izgubio neprijateljski stav prema Španiji, a i kada je u zemlju došlo do upliva velikog broja španskih imigranata, himna je modifikovana dekretom predsednika Rokoa 30. marta 1900. godine. Dekret je glasio:

,,Bez izmena teksta nacionalne himne, u pesmi se nalaze strofe koje jasno opisuju koncept da nacije svoje himne povezuju sa mirnim vremenima, kao i radi usklađivanja sa spokojom i ponosom hiljade Španaca koji žive sa nama, takve strofe mogu i moraju biti izvedene na javnim skupovima, radi poštovanja tradicije i zakona neagresivnosti, Predsednik Republike izdaje sledeći dekret:

Na oficijalnim i javnim skupovima, kao i u školama, će biti pevani samo prva i poslednja strofa i refren Nacionalne Himne odobrene od Autonomne Vlade 11. maja 1813. godine."

Na ovj način je tekst himne koji je sadržao vidljivo neprijateljski stav prema Španiji promenjen.

2. avgusta 1924. godine još jedna izvršna rezolucija, potekla i rukovođena iz Vlade, zabranila je da muzika koju je komponovao Parera, a kasnije dopunio Esnaol, i koja se svira na javnim mestima, bude muzički menjana, što je do tada postalo dosta učestalo.

Po argentinskom zakonu izvođenje himne je obavezno tokom službenih događaja, a od prisutnih se očekuje da ustanu i pevaju pesmu; radio stanice pustaju himnu u ponoć, dok TV programi to rade pre završetka svog dnevnog programa; tokom nacionalnih praznika, obavezno je izvođenje himne u ponoć i podne.

Rok muzičar Čarli Garsia (Charly García) je prekršio dugu tradiciju poštovanja himne, kada je stavio prepevanu verziju Nacionalne himne na svoj album Filosofía barata y zapatos de goma (Jeftina filozofija i gumene cipele) iz 1990. godine. Mnogi Argentinski muzičari su 1998. godine prepevavali himnu i druge patriotske pesme na zajedničkom albumu El Grito Sagrado (Sveti vrisak).

Stihovi - moderna verzija[uredi - уреди]

Moderna verzija usvojena 1990. godine, bez vidljivog neprijateljskog stava prema Španiji:

Stihovi na španskom Prevod na srpskohrvatski
Oíd, mortales, el grito sagrado:

"¡Libertad, libertad, libertad!"
Oíd el ruido de rotas cadenas,
ved en trono a la noble igualdad.
Ya su trono dignísimo abrieron
las Provincias Unidas del Sud
y los libres del mundo responden:
"Al gran pueblo argentino, ¡salud!
Al gran pueblo argentino, ¡salud!"
Y los libres del mundo responden:
"Al gran pueblo argentino, ¡salud!"

Smrtnici, čujte sveti plač:

,,Sloboda, sloboda, sloboda!"
Čujte zvukove polomljenih lanaca,
Vidite ustoličenu plamenitu jednakost.
Ujedinjeni predeli juga
su izložili sada svoj časni tron.
A slobodni ljudi sveta odgovaraju:
,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"
,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"
A slobodni ljudi sveta odgovaraju:
,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"

Estribillo

Sean eternos los laureles
que supimos conseguir,
que supimos conseguir.
Coronados de gloria vivamos...
¡o juremos con gloria morir!,
¡o juremos con gloria morir!,
¡o juremos con gloria morir!

Refren

Može lovor biti večan,
Onda smo znali kako da pobedimo,
Onda smo znali kako da pobedimo.
Pustite nas da živimo ovenčani slavom...
Ili zakunite nas da umremo slavno!
Ili zakunite nas da umremo slavno!
Ili zakunite nas da umremo slavno!

Stihovi - originalna verzija[uredi - уреди]

Originalna verzija, Patriotski marš (Marcha Patriótica):

Stihovi na španskom Prevod na srpskohrvatski
Oíd, mortales, el grito sagrado:

Libertad, libertad, libertad.
Oíd el ruido de rotas cadenas,
Ved en trono a la noble igualdad.
Se levanta a la faz de la Tierra
una nueva y gloriosa Nación,
coronada su sien de laureles,
y a sus plantas rendido un león.

Smrtnici, čujte sveti plač:

Sloboda, sloboda, sloboda!
Čujte zvukove polomljenih lanaca,
Vidite ustoličenu plamenitu jednakost.
Uzdignuti do Zemaljskih visina,
Nova i ponosna nacija,
Sa glavom krunisanom lovorom,
I sa lavom na nogama.

Coro

Sean eternos los laureles,
que supimos conseguir.
Coronados de gloria vivamos...
o juremos con gloria morir.

Refren

Može lovor biti večan,
Onda smo znali kako da pobedimo.
Pustite nas da živimo ovenčani slavom...
Ili zakunite nas da umremo slavno!

De los nuevos campeones los rostros

Marte mismo parece animar
la grandeza se anida en sus pechos:
a su marcha todo hacen temblar.
Se conmueven del Inca las tumbas,
y en sus huesos revive el ardor,
lo que va renovando a sus hijos
de la Patria el antiguo esplendor.

Na licima novih šampiona

Izgleda kao da ih sam Mars pozdravlja
Ponos se usadio u njihova tela:
A njihov hod izaziva strepnju.
Mrtve Inka se tresu,
A u njihovim kostima vatrenost se vraća
Sa kojom hoće da obnove
svoju decu u staroj otadžbini.

Pero sierras y muros se sienten

retumbar con horrible fragor:
todo el país se conturba por gritos
de venganza, de guerra y furor.
En los fieros tiranos la envidia
escupió su pestífera hiel;
su estandarte sangriento levantan
provocando a la lid más cruel.

Planine se ređaju, a zidovi osećaju

Prizvuk sa užasnom galamom:
Cela zemlja plače
Za osvetom, ratom i besom.
U strastvenoj tiranskoj zavisti
Prkosi ljutinom;
Njihovi krvavi standardi
Izazivaju najokrutnije bitke.

¿No los véis sobre México y Quito

arrojarse con saña tenaz
y cuál lloran, bañados en sangre,
Potosí, Cochabamba y La Paz?
¿No los véis sobre el triste Caracas
luto y llantos y muerte esparcir?
¿No los véis devorando cual fieras
todo pueblo que logran rendir?

Zar ih ne vidiš preko Meksika i Kitoa

Rasprostirući se sa otpornom zlobom?
A oni što plaču, valjaju se u krvi,
U Potosi, Kočabambi i La Pazu?
Zar ih ne vidiš preko Karakasa
Kako šire tugu i plač?
Zar ih ne vidiš požudne kao divlje životinje
I sve ljude koje su oni pokorili?

A vosotros se atreve, argentinos,

el orgullo del vil invasor;
vuestros campos ya pisa contando
tantas glorias hollar vencedor.
Más los bravos, que unidos juraron
su feliz libertad sostener,
a estos tigres sedientos de sangre
fuertes pechos sabrán oponer.

To tebe izaziva, Argentinci,

Ponos zlog osvajača;
Tvoja polja se gaze, prepričavajući
Mnogo slavih pobednika.
Ali hrabri koji ujediniše zakletve
Njihova razdragana sloboda pomaže,
Da oni tigrovi koji su krvi žedni
Biću zaustavljeni od hrabrih grudi.

El valiente argentino a las armas

corre ardiendo con brío y valor,
el clarín de la guerra, cual trueno,
en los campos del Sud resonó.
Buenos Ayres se opone a la frente
de los pueblos de la ínclita unión,
y con brazos robustos desgarran
al ibérico altivo león.

Hrabra Argentinska ruka

Trči sa odlučnošću i hrabrošću,
I poziva u rat kao munja,
U polju zvuka i prizvuka.
Buenos Ajres se usprotivio,
I predvodi ljude kao slavnoj Uniji,
I sa snažnim oružjem oni raskidaju
Iberijskog arogantnog lava.

San José, San Lorenzo, Suipacha,

ambas Piedras, Salta y Tucumán,
La Colonia y las mismas murallas
del tirano en la Banda Oriental.
Son letreros eternos que dicen:
aquí el brazo argentino triunfó,
aquí el fiero opresor de la Patria
su cerviz orgullosa dobló.

San Hoze, San Lorenso, Suipača,

Oba Piedrasa, Salta i Tukuman,
La Kolonija i ostala utvrđenja
Tiranska u Banda Orijentalu.
Ona su večna utvrđenja, ona kažu:
Ovde Argentinska ruka traži trijumf,
Ovde divlji osvajač otadžbine
gubi svoj ponos u vratu.

La victoria al guerrero argentino

con sus alas brillante cubrió,
y azorado a su vista el tirano
con infamia a la fuga se dio.
Sus banderas, sus armas se rinden
por trofeos a la libertad,
y sobre alas de gloria alza el pueblo
trono digno a su gran majestad.

Pobeda argentinskog vojnika

Prekrivena njegovim briljantnim krilima,
Osramotila je tiranina
I naterala u sramno bekstvo.
Njegove zastave i njegovo oružje
Kao ratni trofej slobode,
A iznad krila slave
Ljudi uzdižu vredni tron ljihovog slavnog veličanstva.

Desde un polo hasta el otro resuena

de la fama el sonoro clarín,
y de América el nombre enseñando
les repite: "¡Mortales, oíd!:
ya su trono dignísimo abrieron
las Provincias Unidas del Sud".
Y los libres del mundo responden:
"Al gran pueblo argentino, ¡salud!

Od duvačkog kolca do ostalih zvukova

Slava nadmenog trubača,
I ime Amerike se pojavljuje
Oni ponavljaju ,,Mrtvi čujte:
Ujedinjeni predeli juga
su izložili sada svoj časni tron".
A slobodni ljudi sveta odgovaraju:
,,Za slavne ljude Argentine, Živeli!"

Sean eternos los laureles

que supimos conseguir.
Coronados de gloria vivamos...
¡o juremos con gloria morir!

Može lovor biti večan,

Onda smo znali kako da pobedimo.
Pustite nas da živimo ovenčani slavom...
Ili zakunite nas da umremo slavno!

Vanjske veze[uredi - уреди]

Audio fajl

Obeležja Argentine